Britanac kojeg sam spominjala na brodu, je ziveo 13 godina u Indoneziji. Od mesta gde smo smesteni, postoji dosta uvalica kada se krene po severu. Ima oko 7-10km u jednom pravcu, to mozemo pesaka, lagano.
Neverovatno kako su tako blizu ali potpuno drugacija energija i atmosfera vlada na Baliju i Lombioku.Lombok je pretezno muslimanski i na plazama ljudi sede obuceni. Na turiste nismo naleteli nigde.
Deca i tinejdzeri su nas spopadali na sve strane. Kazu, imaju za domaci zadatak da se slikaju sa turistima :)
I svi imaju ista pitanja. Odakle smo, gde odsedamo, koliko ostajemo, gde idemo dalje..Uvek sam skepticna sa ovakvim stvarima i ne govorim svoj plan kretanja, iako ga u ovom slucaju nemam.
Oni slikaju nas, mi slikamo njih :)
Iznenadjenje! :) Britanac i njegova devojka.
Otisli smo na klopu a zatim cirkali vince sa njima. Jako su zanimljivi. Onda smo se nekako dotakli teme aerodoma i mog tripovanja za krijumcarenje droge po torbama, kad videh da nisam jedina.
On je poneo dasku za surfovanje, koju je pozajmio.
Hiljadu puta je pomislio da nije slucajno nesto u njoj . Andreia je izgleda bila u pravu.
Vratili smo se u guest, kada sam skapirala da sam ostavila sprej protiv komaraca i losion posle ujeda na stolu beach bar-a. Moram nazad. Nazalost, kazu da nije tu. Kisa pocinje da pljusti, i za 30 min, koliko mi je trebalo sve je lilo sa mene. Stopala su sljapkala u vodi unutar patika, pantalone su mi potpuno mokre da nemam snage dobro ni da ih iscedim a sutra krecemo na Gili.
Ispajajuci kaficu na terasi, prilazi nam Holandjanin , Roel.
On je krenuo na Gili T, ali menja plan, pa idemo svi zajedno na Gili Air. Superiska.
No comments:
Post a Comment