Dan 15 : Kineski zid

Budim se u 05.10h. Raspolozena. Jelena se vrti, mrmlja, kasno je legla..Dogovorili smo se da pokusamo da to odradimo same danas, ako ne bude uspelo, uplaticemo turu. Nemamo mnogo dana, niti zelim da ostavljamo to za poslednji dan, jer mi stvara dopunski stres. Ako smo toliki debili, da ne mozemo sami da se organizujemo, onda i ne treba da putujemo vise. Metro radio od 05.30h.

Da pokusamo opet sa Beijing Transport Smart Card-om. Fotkala sam na netu kako izgleda kartica, posto vec pise da ih ima na metro stanicama. Pa, ako ih ni tada nema, onda odustajem. Na prvu! Cim je videla sliku, dade nam kartice . Ovo je dobar znak za pocetak dana. Zasto uzimati ovu karticu? Zato sto na njoj imate kredita koji se moze koristiti za sva prevozna sredstva po Pekingu, cak i za voz! Pritom za odredjene autobuse imate skoro 60% popusta. Kartica kosta 20 CNY (depozit koji se vraca) i ima jos 20 CNY kredita na njoj.
  Idemo prvo da pokusamo za Jinshanling: bus 974, 975, 942, 936 ili cuveni “ One day travel package”( tzv. Turisticki bus) sa ukljucenim svim transferima i ulaznicama za 120 CNY.
Ima busa 942. Da se ne bi zezali oko prevodjenja, napisala sam par recenica na engleskom i prevela na google translate-u, pa fotkala. I onda samo cekam odgovor “yes “ or “no”. Vozac kaze da ne ide tamo.  Ok, idemo na Mutianyu. Ove ture inace kostaju od 40-50$ po osobi, a cena ulaznice kosta 7,5-9$.

Prevoz u Kini je zaista dzabe. Medjutim!!!!!!!!!!Prevaranti vrebaju svuda. Dele kartice, stoje na stanici, imaju cak i razlicite uniforme,tako da ne mozes da znas sa kim pricas. Nude povoljnije ture, ukrcaju vas u neki bus i onda morate da platite debelo ili ste na*ebali! Slicnu foru imaju i za pozivanje na caj, jer onda ne mozete da smugnete dok im ne date sve pare. O ovome su nas vec upozorili u Sangaju, a u hostelu stoji na oglasnoj tabli.

 Od Jinshanlinga nista, idemo za Mutianyu.

Bus 867 ide 2 puta dnevno, direktno. U 07:00h i 08:30h. Na stanici stoji zalepljen papir ( naravno na kineskom), kao obavestenje. Pokazujem pitanje na kineskom, opet govore da ne ide do zida, uperavajuci prst na obavestenje koje stoji na stanici.
Od izlaska iz metro-a i ulaska na autobusku stanicu, spopada nas jedna zena, starosti oko 50 god. U ruci drzi karticu, i govori nam kako autobusi ne idu. Do stanice u Dingzhimen Xiejie ulici, od izlaska iz metro-a, ima dobrih 15 min pesaka. Ona sve vreme juri za nama. Mom strpljenju je kraj! Stala sam na sred ulice i rekla da prestane da nas prati! “Sta hocete od nas? Sta hocete?? Prestanite da idete za nama!” Na trenutak kao da je nestala, ali dok smo dosli do stanice i gledali brojeve,opet se stvorila ispred i pokazuje kako autobusi ne rade i da treba da krenemo za njom!

Poceli smo da se mrstimo i odmahujemo na kineski nacin. Samo je jos falilo da hrknem i pljunem, pa da se u potpunosti utopimo u okruzenje!
Za Mutianyu ima i druge solucije: busom 916 ili 916 ekspres pa do Huarou, a onda odatle mini busom ili taksijem. To su nam rekli i u hostelu. Kazu da je taxi oko 200 CNY. Na netu pise da je mini bus oko 40CNY, ali ako nije sezona, sta da radimo? Da putujemo 2.5h busom i da se vratimo nazad ili da damo za taksi 200? Jer u tom slucaju nam je bolje da uplatimo turu iz hostela, i ne cimamo se po stanicama, sa taksistima, napadacima i sl. Na neke druge turiste, nismo naleteli..
 Dobroooo…imamo i opciju za Badaling.  Tamo ide bus 919, 880, 877..Nisu sve ove linije na istim stanicama, ili makar nemaju oznake na tablama. Da zajebemo bus, imamo varijantu voza, ako i tamo bude ovako, idemo sutra organizovanom turom i cao. Vozom se dolazi do stanice Xizhimen (metro linija 2, 4 i 13). Staje na stanici Badaling i do ofisa za prodaju karata ima oko 15min pesaka. Transport kartica nam vazi i za ovaj voz, pa ne moramo da se cimamo kao u Sangaju sa redovima, jer samo treba da vidimo odakle i kad taj voz krece.
Vise mi nije ni bilo vazno da li se ide iz Jingshanlinga, Mutianyu ili Badalinga, samo da odemo do zida!
Zaboravih da kazem da smo po povratku na stanicu imali jos jednog smaraca koji nas je snimio kad smo pricale sa vozacima, i tutkao svoju karticu. NO! I nastavile smo dalje. Izlazimo iz pekare i eto njega opet, 10 min kasnije! Toliko sam se razmahala rukama koliko me iznervirao da sam se ispolivala vrucom kafom koju sam drzala u ruci!! Jedva cekam da odem odavde! Ima nas svakakvih svuda, ali ovi su nenadjebivi!
Voz! Ide! Uzimamo to i tu nema diskusije. Stojimo u redovima kao misevi. Pomera se ograda i i i i i i pocinje trcanjeeee!!Bukvalna trka!!Jer mesta nisu numerisana i ko dodje kasnije, morace da stoji. Ovo mi postaje jako smesno. Setih se situacije pri predavanju dokumenata za kinesku vizu, da smo bile jedine koje apliciraju za turisticku vizu. Sad mi je jasno i zasto.
Kineska poslovica :” :不到长城非好汉”.U prevodu znaci : “ Ko nikada nije bio do Velikog zida, nije pravi covek”. Ja cu reci, da se ljudska vrednost ne meri po mestima koja su obisli, vec po osobinama koje nose u sebi svakoga dana ( pa i na svojim putovanjima). U svakom slucaju, danasnji dan mi je osvetlio boravak u Kini.
Tip za obilazak Zida:

- poneti kapu, sal i rukavice

-suskavac ( vetar ume bas da duva jako)

- udobnu obucu, najbolje nesto za planinarenje. Ako padne kisa(sneg), bice zajebano J Kliza se!

-minimum  1l vode sa sobom i nesto da se gricne
-ko mora da piski, neka to uradi pre ulaska na Zid, posle toga nema