Dan 19: Stigoh na let

Prvi let preko Tiger-a, za Cebu. Nisam sigurna kolika je norma za rucni prtljag kod njih, jer bilo bi najbolje da se odmah prepakujem, da velika bude 10kg i onda trcim na sledeci let. Svi nesto premeravaju, 7kg je dozvoljeno. Necu da me posle cimaju sto imam vise u rucnom, kad vec imam placenu torbu do 20kg, stavicu kesu nazad u veliki ranac. Koliko god da zurim, koliko mi vremena treba da izvadim jednu kesu?? Neki put sam stvarno kreten. Zamolila sam devojku na check in-u da mi da neko sediste napred, ukoliko je moguce. Dobila sedista br. 2 J Jos je napisala na papiru da moli da se torba ubaci poslednja i izvadi medju prvim, jer sam na konektovanom letu. Milina J
Pocinje opet adrenalin da me cepa.

U avionu ledara. Sva sreca sto imam duks, pa sam i jaknu obukla, inace bi se sledila. Ne znam kako ovi ljudi sede u kratkim majicama.
 Poleteli smo desetak minuta ranije, pa mi i to ide u prilog.
Trcim po torbu, stigla je za manje od 15 min i odmah da se cekiram. Pa do poslednjeg check in-a ima jos 40 min. Kakvo olaksanje…Drugi let je air bus-om, nema nas ukupno ni 15, pitam se zasto me je stavila da budem na exit-u, kad je tako prazno? Rekla sam joj da mi je svejedno, samo da sam stigla na vreme..
Cim se izadje iz aviona, uzimaju se stvari i tu se nalazi stanica za trocikl i brod.

50 PHP je trocikl do luke i 100 PHP brod.
Na aerodromu prodaju karte za 250 PHP ( trocikl+ brod). Onda u luci ponovo treba uzeti trocikl do jedne od stanica ( station 1, station 2, station 3).Eto neke crnkinje na brodu sa mnom, nema puno stvari, daj da vidim gde ce ona. Ide u resort od 100$ po noci.
Na koju stanicu da idem? Bila sam bukirala smestaj, koji sam u medjuvremenu otkazala, jer nisam znala gde cu ici na kraju. Idem prvo da proverim to mesto. Nalazi se na stanici 1. Inace, na stanici 3 se moze naci najpovoljniji smestaj.
Dolazim do hotela, preko blata, u ulici gde se sve raspada. 

Imam samo skicu koju sam skinula sa neta, ali sam nasla. Ne svidja mi se nista. Ni okruzenje, deluje mi nebezbedno, nema natpisa nigde. Euforija koja me hvatala na aerodromu i tokom leta je potpuno nestala. Sta cu da radim?? Devojka koja radi tu mi je rekla da imaju sobu, cena je 30$( na netu je pisalo 20$ a/c + wi fi)  ali treba da znam da nemaju struje  uglavnom, tako da nema a/c a ni neta ( neta bude na kratko ali je slaba konekcija). Jaoo, jaoooo!!! Za klimu me bas briga, ali kako da nemam net, a mama i dalje ne zna da se Jelena vratila,a nema smisla da to sazna od nje. Idem dalje, krenucu pesaka pa cu pitati usput. Plazu jos nisam videla. Sledeci u koji sam usla, nalazi se na gl.putu. 2800 PHP (66 $ otprilike). Sve bolje od boljeg.

Idem do plaze da bar vidim o cemu se ovde uopste radi. Posto nema struje, a nema ni neta, a nemam ni puno baterije na laptopu, ne znam ni kako da bukiram nesto online. Kako cu da uzmem karte za Manilu?

Plaza je savrsena! Sad mi je vec lakse malo, ali sam i dalje u problemu.Vozac trocikla je rekao da na stanici 1 moze da se nadje za 1000PHP, idem tamo. I kao porucen, isto dolazi. Ovo mi je veliki trosak sad, jer cu sve morati da placam sama, a to nisu cene na koje smo racunali. Pritom su izgleda digli cene , zbog cele ove katastrofe koja ih je zadesila. Odvezao me na drugu stranu ostrva, da mi pokaze sobu za 800 PHP, ali gazda nije bio tu. I onako mi se nije ostajalo tu, nema nicega, a taj deo plaze nije za kupanje, jer popravljaju brodove. Preselo mi sve.
Umorna sam jako, vruce mi je, smrdim i spava mi se. Nisam mogla da se setim imena hostela, o kome sam pricala sa drugarom koji dolazi ovde u januaru. Tamo je krevet oko 9-13e po noci. Na kraju sam uzela sobu, za 15$. Deluje cisto, gazdarica zivi tu, na poslednjem spratu sam, ok  je. Sa ulice do nazovimo ove filipinske kuce je ruzan prilaz, ali mi je soba ok. Sad samo da se istusiram i legnem.

Rano mi je jos, ustacu u 22h i sta onda da radim..Setala sam se plazom, vratila oko 18h. Muzika se cuje na donjem spratu. Cap, nema struje. Divota J zaspala sam u roku od 2 min.