Dan 18: Odoh sama za Manilu

Posle svih onih situacija sa letovima, plasim se da zaspim. Stavila sam alarm u 07:10h, let mi je tek u 12: 55h, ali treba stici ranije na aerodrom.
Jecin let je pola sata kasnije.
Isti putem idemo nazad, samo smo zaboravile na kom izlazu sa metroa, smo izasle iz shuffle bus-a. Ovi sa recepcije nam rekose kako za aerodrom ide bus 1 i 99, ali nesto mi to smrdi. Ko zna za koji aerodrom to ide..Idemo isto kao sto smo dolazile, mislim da je shuffle bus 2.  Kod neke knjizare treba da budemo. Prolazi bus br.1. Pitamo vozaca da li ide na aerodrom…da li da komentarisem da su nas opet bledo gledali? Sirim ruke, izigravam avion..nista!! Ni osmeh, jebeno nista! Nema veze, jos malo i odoh odavde.
Sreca pa ka aerodromu, nema guzve. Stigle smo 4h pre leta. Dok nadjemo gde sta kako. Idem opet da premerim torbe, da stavim nesto u kesu, pa tu kesu posle u ruke, kao rucni , na letu za Boracay. Ako stignem na let, kapiram da ce sa kilazom biti ok.

Drzali su me na check-in u skoro sat i po! Pitaju gde putujete iz Manile? Za Boracay kazem. Gde je karta za Boracay? Pa nemam, uzela sam preko neta, uostalom preko vase kompanije je, pa proverite. Ali imam kartu iz Manile za Cebu, jer sa Cebu letim za Boracay..bla bla bla..objasnjavanje..niko nista ne kapira..U cemu je zapravo bio problem: mora da se pokaze izlaz sa Filipina! Pa tako reci! Ajde da se nigde ne prica engleski, njihovo pravo, sistem ili sta vec ali na internacionalnom aerodromu??  Uzese mi torbu, posle 2 min poce da piski kao ludo. “Vasa torba?”- kaze isti sluzbenik. “Da”-kazem ja. I muka mi je vise od svega.
- “ Imate 3 upaljaca “
-“ Zar sad ne sme ni u check in prtljagu ??”, kako god..bar znam gde sam ih stavila.
Ajde opet, skidaj torbu, stavljaj kroz skener..cekaj 2 min..nista..i opet, poce da pisti!!
Imam 11 kg sve ukupno od toga mi je vise od 5kg tezak sam ranac!
Jos jednom na skener…sve je ok..Aleluja!
Pocinje cuka da mi radi. Nije mi svejedno da idem sama za Filipine. Bas mi nije svejedno, ali kapiram ako ne budem napustala aerodrom u Manili da ce sve biti ok.
U jednom trenutku su mi zasuzile oci, a onda sam se zapitala da li sam normalna? Ako ne bude ok, odlazim odande, sta se brinem za dzabe.

Upoznala sam dve zene, Filipinke, sa kojima sam na istom letu. Kazu da je na Boracay-u i Palawan-u, ok. Tako da ne brinem. Jedna od njih cak drzi i neki resort, ali sa cenom od 40$ po danu. Hvala lepo..Bitno je da je bezbedno, bicu u hostelu..Naci cu vec nesto. Pitale su me koliko ostajem u Manili, rekla sam da imam sutra ujutru let, ali da cu ostati na aerodromu i necu ga napustati. Slozile su se da je to pametan izbor.

Treba da se potrudim samo da spavam na ovom letu, da bih mogla da pazim na stvari celu noc.
Ma bice sve nego ok. Od danas sam zvanicno solo-traveler . Ko zna, mozda mi se vise i svidi.
Nema tu sta da se ja ljutim ili ne slazem sa necim. Svako je slobodan i treba da radio ono sto hoce. I za mene je to ispravna stvar. Ali to vazi za sve, pa i za mene.
Ulazim u avion. NASMEJANO LICE!! “ Welcome to Philippine Airlines” J

“Welcome to you too, it’s so refreshing to see smily faces again”, rekoh.
Vec mi je bolje. Sve je vec lepse. Napustam Kinu.
Posle klope sam odmah zaspala. Bas cu da vidim koliko mi vremena treba da uzmem torbu sad , da znam kolike su mi realne sanse da stignem na sledeci let..Cimali su me malo na policiji jer nam pocasna konzulka nije potpisala vize, ali kad je video da imam dosta viza, samo je lupio pecat..Samo mi je jos to falilo..Ju,ju..
Torba je bila tu nakon 20 min.
Otisla sam u Philippine airlines da se raspitam kolike su mi realne sanse da stignem na let ili da pomeram uz doplatu, otkazujem ili sta vec. Kazu, ako se cekiram online, mozda cu uspeti sve.  Zamolila sam ih da me oni cekiraju, kazu, let je tek sutradan, ne moze sad. Ok. Necu da se nerviram, pozuricu, ako uspem uspem, ako ne, ili cu da ostanem na Cebu ili cu uzeti drugu kartu i to je to. Ima da kosta, nesto drugo ce morati da trpi onda, ali tako mora.
Let za Cebu mi je sa terminal 4, a trenutno sam na terminal 2. Cekam shuffle bus na B 14, ne znaju na koliko ide, ali mi se ne zuri. Taman da ubijem vreme. Cekala sam sat i po! J
Lepo, toplo, ljudi nasmejani..Nista mi ne smeta..Pocinje i kisa,ma nista mi ne smeta..Ljudi stoje na stanici, pevaju.
Dolazim do terminala.Ako nemas kartu, ne mozes da udjes unutra. Bezbedno je.
Radi tv, neki muzicki program, tipa “Idol”, “X-factor” i sl..Panduri koji se setkaju pevaju, ljudi koji rade na check in-u pevaju, putnici pevaju J)))))) Ne mozes da se ne osmehujes! Divno osecanje imajuci uvidu da sam jako cupava i smrdljiva i da se osecam ruzna kao govno..cupavo govno! :P

Internet radi, taman cu da postujem neki blog, popricam malo i proci ce brzo.
Prosla ponoc, da se cekiram online, ne moze. Zovi opet Grke ( preko njih stalno uzimam karte). Kapiram da me svi vec znaju tamo, jer sam u poslednjih nedelju dana, bila na vezi sa njima min 4h!

-“Mrs. Marjanovic?”

- Ta sam.

- Ne mozete da se bukirate online, jer se radi o udruzenom letu dve kompanije Philippine Airlines i Pal Express

Zasto mi to nisu rekli u Philippines-u onda. Kako god. Odustajem. Ako stignem, stignem. Imam opciju sad da se vracam na Terminal 1, ali ne znam da li im ofis radi, i ne znam koliko cu cekati bus za tamo, pa za nazad..Trcacu odmah po izlasku iz aviona, pa kako mi bude…Moglo bi nesto da se gricne, pa da se zapeva J

Welcome to Philippines J