Budjenje u 06h.
U 07h krecemo iz Ubuda do
luke Padang Bai odakle hvatamo brod za Lombok.
Ispred agencije, gde je bilo mesto polaska, nema nikog.
Vlasnik naseg guesta kaze da treba da se saceka i da ce doci, praznik je i ima guzve u saobracaju.
Agencija se otvara tek u 09h. Mogli smo da rezervisemo i kod nas u guestu ali smo hteli da ustedimo po 1$ ( i tako nam i treba, mislim se u sebi).
Oko 08:30h su se javili na telefon u call centru, i rekli kako autobusa nema i mozemo da idemo u 11h. Indonezijski sistem rada.
Hoce ovaj u 11h sigurno doci? Agencija ce raditi u to vreme, valjda nece biti problema. Hteli smo bez agencije da zavrsimo sve karte, jer se u luci kupuju za 36.000 rupija, medjutim iz luke do Sengiggija nema prevoza, sto znaci da bi morali taksijem, i to nece biti jeftinija varijanta. Menjamo plan, uzimamo karte iz Ubuda direktno za Sengiggi, sto znaci da bi trebali da stignemo do 18h.
Mini bus se pojavio na vreme, vozac sa cirokanom, cetrdesetak godina, vozi kao ludak. Planirala sam da fotkam pirincama polja usput, ali sam bila toliko pospana da sam se probudila tek kad smo stigli u Padang Bai.
Ispred agencije, gde je bilo mesto polaska, nema nikog.
Vlasnik naseg guesta kaze da treba da se saceka i da ce doci, praznik je i ima guzve u saobracaju.
Agencija se otvara tek u 09h. Mogli smo da rezervisemo i kod nas u guestu ali smo hteli da ustedimo po 1$ ( i tako nam i treba, mislim se u sebi).
Oko 08:30h su se javili na telefon u call centru, i rekli kako autobusa nema i mozemo da idemo u 11h. Indonezijski sistem rada.
Hoce ovaj u 11h sigurno doci? Agencija ce raditi u to vreme, valjda nece biti problema. Hteli smo bez agencije da zavrsimo sve karte, jer se u luci kupuju za 36.000 rupija, medjutim iz luke do Sengiggija nema prevoza, sto znaci da bi morali taksijem, i to nece biti jeftinija varijanta. Menjamo plan, uzimamo karte iz Ubuda direktno za Sengiggi, sto znaci da bi trebali da stignemo do 18h.
Mini bus se pojavio na vreme, vozac sa cirokanom, cetrdesetak godina, vozi kao ludak. Planirala sam da fotkam pirincama polja usput, ali sam bila toliko pospana da sam se probudila tek kad smo stigli u Padang Bai.
Luka deluje prilicno prazno, na brodu nema vise od 20 lokalaca. Od stranaca smo
tu samo Minjo i ja, Britanac i Austrilijanka. Od njih sam dobila par korisnih
saveta vezano za ronjenje i manje turisticka mesta. Postoji 11 Gili ostrva na jugo-zapadnom delu ostrva, ali je potrebno imati neko prevozno sredstvo.
Uzivala sam u prizorima tokom voznje. Preporucujem sporiji brod, s tim sto se obavezno mora voditi racuna o prtljagu sve vreme.
Nasa luka je bila Lembar, odakle idemo mini busom za Senggigi.
Sa ovim multi kartama situacija je malo zbunjujuca. Mi smo uzeli kartu do Senggigija ali svaki put kada se menja prevozno sredstvo, dobija se nova karta. Ovde nismo znali kako cemo prepoznati naseg prevoznika. Svi te spopadaju za prevoz i ne znas kome da verujes.
Nasa luka je bila Lembar, odakle idemo mini busom za Senggigi.
Sa ovim multi kartama situacija je malo zbunjujuca. Mi smo uzeli kartu do Senggigija ali svaki put kada se menja prevozno sredstvo, dobija se nova karta. Ovde nismo znali kako cemo prepoznati naseg prevoznika. Svi te spopadaju za prevoz i ne znas kome da verujes.
Nas je lako prepoznati, jer smo jedini turisti tu. Britanac i Australijanka su otisli kolima. Nakon izvesnog vremena se pojavljuje covek koji kaze da imamo prevoz sa njegovom agencijom, ali moramo da sacekamo sledeci brod, kako bi krenuli.Zalazak sunca je bio nestvaran!!! Samo zbog toga mi nije bilo zao sto smo dzudzali u luci 2h.
Naravoucenije, ne oslanjaj se na tacnost polazaka u Indoneziji, i uvek kreni dan ranije.
Razmisljala sam cak da ne idem na Javu uopste, vec da samo kupim kartu do Jakarte i sacekam svoj let za Srbiju, ali zbog cestih otkazivanja letova i konstantnih kasnjenja, to nije pametna odluka.
Sacekali smo naredni brod i krenuli ka nasem odredistu.
Vozio je brzo i dobili smo dobar deal za transport do Gili ostrva, zbog neplaniranog cekanja.Guest house je prilicno zavucen, ali sam bila presrecna kad su ispunili moj zahtev za mrezicu za komarce. U mejlu su napisali da za 10 godina, koliko vremena zive u Senggigiju, nisu imali slucaj malarije.Ipak, sto je sigurno, sigurno je.
Umorna sam jako.
Naravoucenije, ne oslanjaj se na tacnost polazaka u Indoneziji, i uvek kreni dan ranije.
Razmisljala sam cak da ne idem na Javu uopste, vec da samo kupim kartu do Jakarte i sacekam svoj let za Srbiju, ali zbog cestih otkazivanja letova i konstantnih kasnjenja, to nije pametna odluka.
Sacekali smo naredni brod i krenuli ka nasem odredistu.
Vozio je brzo i dobili smo dobar deal za transport do Gili ostrva, zbog neplaniranog cekanja.Guest house je prilicno zavucen, ali sam bila presrecna kad su ispunili moj zahtev za mrezicu za komarce. U mejlu su napisali da za 10 godina, koliko vremena zive u Senggigiju, nisu imali slucaj malarije.Ipak, sto je sigurno, sigurno je.
Umorna sam jako.
No comments:
Post a Comment