Dan 31: Let za Palawan

Budjenje u 05.00h. Alarm nisam cula ali me mucnina probudila. Trebas stvarno da budes kreten i pijes vece pre nego sto ces da letis, ali je bilo jace od mene. Bila sam raspolozena za to i nije mi zao iako mi je prilicno lose.
A napolju kisa pljusti!!! HahahJ)) Da napomenem da je dozvoljen prtljag 10kg za check in ali ovoga puta nemam vagu, da premestam stvari. Spakovala sam se odokativno a nesto cu staviti kod Andreije u rucni ako zatreba.
Stvari koje sam juce oprala se nisu osusile skroz, tako da tu kesu definitvno moram da stavim u rucni prtljag, ako treba obuci cu sve na sebe.

 Moramo da krenemo.

Trocikl, brod, trocikl, aerodrom. Na check in-u traze da platimo 4kg vise. Ne dolazi u obzir! Vadim stvari, prepapakujem u kesu, oblacim sta se moze. Po 2kg svaka, moze da se izdrzi. Na kraju smo izgurale sap o 10,8kg svaka. I to su hteli da naplate.Okrenula prema sluzbenici i rekla: “ Zar ne mislite da preterujete? Govorimo o 700, 800 grama vise?? Pogledala je kolegu i rekla da je ok. Letovi su nam povezani jer idemo prvo za Cebu a zatim za Puerto Princesu. O prtljagu necu morati da brinem vise, bar ne do dolaska u Indoneziju, jer sam doplatila za torbe do 20kg pa cak i da stvari budu mokre, mirna sam. Sve cu prebaciti u veliki ranac i cao.
Samo da se ispruzim malo. Odremala sam malo na aerodromu u Caticlanu izmedju trcanja do toaleta. Let nam je odlozen zbog vremenskih uslova.
Stigle smo u P.P.oko 15:30h. Nemamo plan. Najvise bih volela kad bi mogli odmah da krenemo za El Nido. Provedemo tamo 4 dana, vratimo se za P.P. odradimo Underground river i jedan dan mi ostaje za bleju (ili eventualnu pripremu za Denpasar)

 I to bi bilo to od Filipina.
Po izlasku iz aviona osamutila me vlaga. Prosla me muka ali je proslo i pola dana i vise nisam imala ni sta da ispovracam.
Znatno je toplije nego na Boracayu i hocu da provristim u pantalonama.
Imamo srece! Velika tabla sa natpisom “Transfer to El Nido”. Mini busevi idu do 17h. Cena karte je 700php. Znam da je bus oko 400php, ali sam upozorena da je mnogo bolje uzeti mini van jer bus staje na million stanica a moze da se desi i da torbe dobiju noge.

 Par eura vise, ali bez stresa. Par Svedjana ( decko i devojka), par Svedjana ( decko i decko), Filipinka sa detetom , Andreia i ja.
Od Irca koji je bio smesten kod Marisel sam dobila preporuku za smestaj, pa cemo pokusati tamo, ako ne, trazimo na licu mesta.

Ponudili su nam karte od 500 php za povratak u varijanti open date, pa cemo verovatno to uzeti.
Voznja od skoro 7 sati je neopisiva. Imas osecaj da si na dzip safariju. Sreca da mi je zeludac prazan. Ovo mu dodje kao besplatan power plate.
Ostavise nas na autobuskoj stanici, sad opet trocikl pa trazenje smestaja.Cene su drugacije u odnosu na ono sto mi je Irac rekao, pa cemo nastaviti dalje.
 Trazili smo oko sat vremena i naleteli na novo-otvoreni guest house, koji radi od novembra ove godine. Ovde ce biti papreno skupo, vec od sledece godine, zasigurno. Komaraca na sve strane!!!Samo da namestim mrezu, da se istusiram I da legnem.

 Nista mi vise ne treba.