Dan 46: Fishing trip

Izlet nam je pocinjao u 16h. Nisam znala nista od detalja, osim da idemo da plivamo, pecamo i pravimo veceru na brodu od onoga sto smo upecali, sto samo po sebi zvuci cool. U to imamo uracunata po 2 piva, i cena je 10$.
Na brodu nas maksimalno moze biti 15.
Sklopnjen od bambusa i drva, motor koji se pali na zice, i vodica koji se predstavlja kao Mr. Bong and stoned agency. Da li treba jos da objasnjavam?

Mr.Bong priprema hranu

Na izlet smo krenuli sat vremena kasnije. Opusteno. Niko ne drami, kad se krene, krene se.
Vozili se oko 40 min i dosli do nekih stena. Niko ne progovara nista, ni koliko ostajemo, ni da li ovde pecamo, kupamo se..sta? Da, kupamo se, imaju maske za svakog, to je lepo.

Na istom mestu je stajanje za pecanje...hahahaha...da je drugacija atmosfera verovatno bih izludela, a ovako mi je bilo skroz ok.
Osim naseg Svabe, upoznali smo jos dvoje ljudi, njegovih prijatelja sa Pangana. Johanna, koja je krenula na put sama i u medjuvremenu upoznala Toma, pa su nastavili da putuju zajedno. Mladi su. E na brodu, osim Steve-a je pecao samo Tom. Svi ostali su se grabili za shishu,bong, pivo pre nego za zicu.

Za veceru nam ipak spremaju fish-snake.
Jaoo, limunove trave koliko hoces. Jos uvek osecam onaj Tom Yam iz Krabija. Na nas toliko, niko se nije najeo. Baget i malo salate,  15 gr ribe i cao.

Legla sam na palubu i gledala zvezde. Koliko Mesec svetlosti daje, daaaaa...Sta radim? Sijam na Mesecevom svetlu.
Bilo bi tako dobro kad bismo mogli da ostanemo negde na sred vode i da prespavamo tu.

Kad smo pitali kad cemo nazad, Mr. Bong je rekao da je previse stondiran da idemo bilo gde :D

Dan 44& 45 : Dolphin Shack party& heaven

Nisam izasla, ali sam nisam ni spavala skoro.
Steve je dosao u jednom trenutku, ja sam i dalje gledala Breaking bad, pa smo nastavili da gledamo zajedno.
Svanulo je. Ajmo da proverimo kakva je plaza. Voda je bila pretopla. Samo sam se popela gore po kupaci i zaboli smo na plazi. Sunce se polako dize, greje mi kozu i izmamljuje osmeh.
Pojavljuje se devojcica MG. :) Da, to je natpis koji stoji na njenim pantalonicama, i kaze da se tako zove. Ja sam okrenula svoju guzicu i rekla, evo ja se ovako zovem...hiiihih
Smejali smo se kao ludi...rekla mi da sam trudna i zato imam stomak :) pa me pipala po prstima pricajuci kako cu imati 3 dece. Sa jedne strane mi stoji jedno, a sa druge dvoje...Ne znam samo kada cu svu tu decu da radjam, ali neka bude.
Engleski joj prevazilazi svaku meru, sa sve britanskim akcentom, petogodisnje dete u Kambodzi.
Odusevljena sam malom.

Uvece izlazimo? -Da. Hocu da vidim kako to izgleda. Krenusmo tuk tukom.
Majko mila..kroz gusti mrak, veliko nista levo i jos vece nista desno. Nakon nekih 15 min stizemo. Prodavnice, hrana, kafici, dosta toga 24h.

Fazon je sledeci, svaki "klub" ima svoje vreme za "free drink". Tako da prakticno ne placas nista.
U prvom je sa flajerom od 22-23h besplatno pice. Zatim u drugom od 22.30-23h. Pa 23-00 i to je to. Svejedno su pica oko 2$.

Zadrzali smo se u Dolphin Shack-u, izdjuskali i to je to.

 Meni ipak vise prija da blejim na terasi, gledam vodu i zvezde i caskam ili prosto kuliram. Potrebno mi je to.
Nije mi se ostajalo vise, pa nisam htela da se forsiram. Neka njih, doci ce kasnije.
Pesaka lagano na glavni cosak. Prilazi jedan lokalac kaze motor. Rekla sam da cu sacekati jos ljudi koji idu za Otres, pa cu podeliti tuk tuk sa njima. On je rekao ostalim tuktukdzijama , pa ce mi javiti kad dodje neko. I onako ne zurim nigde. Otisla do prodavnice uzela kafu i vodu, i rizle za prijatelja lokalca.
Pol, tridesetogosnjak iz Kambodze. Ima jos 3 sestre i 2 brata. Vozi turiste motorom kao taksi, zivi u  Sihanoukville. Imala sam utisak kao da se jako cudio sto sam ga pitala kako zive, sta rade, gde idu itd. Zivot u Kambodzi je zaista naporan i mora puno da se radi, ali bez obzira na to ljudi su prilicno opusteni i ne daju na se. Nakon nekih pola sata resim da platim Polu da me vrati kuci.
Imala sam osecaj da mogu da mu verujem. I tako je bilo. Dosli smo na Otres, nekim putem ne znam ni ja kojim. Da li sam sama sa lokalcem na motoru u 3h ujutru? Napila sam kapuljacu na glavu, i onako me Francuzi zovu muskarcem..hahahha
Dosli, ja ne vidim na oci. Gde je Joe's guest..In the jungle Joe's guest...ne vidim nista..Ovaj bi blejao na plazi, ma kakva plaza matori..dobro je, tu je, svetlo je samo bilo ugaseno pa se nije videlo, uz stepenice lagano, i pravac u krevet.
Hrk.

Sledeceg dana nisam htela da mrdam nigde. Hocu da osetim beskonacnost i beskrajnost.
Uzivanje ceo dan.

Dan 43: Torba i put za Sihanoukville

Check out je u 12h.
Probudili smo se sat vremena ranije. Jeleni je stigla torba. Pakovanje na brzinu, tusiranje i odjavljivanje.
Steve je hteo da ide da kupi neke majice na pijaci, Jeca je htela da bude na netu. Tako da smo onako veseli pokusavali da nadjemo veliki bazar od prethodnog dana. Ne vredi :)
Usli smo u tuk tuk i pravac tamo..Kakvo sarenilo boja! Noga me skoro skroz prosla. Imamo 2h za setnju jer u 14.15 dolazi prevoz po nas.
Vreme je proletelo, nismo nasli nista zanimljivo osim majice sa krokodilom na kojoj pise :"Where is my water?"

Meni se jako jakoo dopada. Ali imamo problem, ne znamo gde smo je videli ..hehe
U krug, u krug, u krug, u krug igramo valcer ja i drug.
Eno je!!!Nema broja naravno, samo small, ili je drugacija stampa. Ma uzimamo S i odlazimo.
Necemo tuk tuk-om, nismo daleko, ali smo ipak uspeli da skrenemo pogresno..hahaha, ma sve mi je smesno. Naravno da smo se vratili tuk tukom i to u 14.14h :) Jelenina faca je govorila sama za sebe, ali tu smo na vreme. Palimo.
Autobuska stanica. Ovo nije autobuska stanica, ovde samo prodaju karte. Sva sreca pa je tu lik koji je Jeci prodao karte, pa nas je tuktukdzija odvezao na mesto odakle navodno polazimo.
Gladnaaaa sam! Nema nista konkretno da se jede, odlepicu. Samo cips i grickalice, pa neeeee!!
Obisla sam krug, ne bih li nasla nesto da se kupi, nista.

                                                                   autobuska stanica

Autobus dolazi, ubacujemo torbe i krecemo. Pored mene sedi devojka iz Kambodze, vrlo simparticna, Arija se zove ako sam dobro razumela. Izasla je sa mnom na pauzi da popusim cigaretu, a onda smo slusale reggae sa mog mp3, dok me nije uhvatio san.
Budim se, nema je. Uskoro stizemo. Sihanoukville. 5 sati voznje od Phnom Penh-a. Ono sto smo citali po raznoraznim forumima je da u Kambodzi treba izbegavati nocne buseve. Sada mi je jasno i zasto. Ja sam zaspala lako i nisam se budila, ali kad sam ustala i videla kako voze, bilo mi je mnogo lakse sto smo blizu.
Svetla na ulicama nema uopste, putevi su ocigledno puni rupa ili naprosto prelaze na drugu stranu s vremena na vreme. Verujem da je zbog loseg puta.
Trebamo za Otres beach. Tuk tuk nam trazi 10$ da nas odvede do tamo. Jeste normalni? Pa mi smo kartu do Sihanoukville-a platili 6$ po osobi za 5 sati voznje, a ne za 4km!
Pogodili smo cenu od 5, neka bude. Opet situacija.
Dolazimo na Otres, ali postoje Otres 1 i Otres 2. Joe guest house kazu da ne postoji.
Trazi nam jos 2$ da nas odveze na drugo mesto. Napravili smo gresku u startu dajuci mu novac odmah. Nece da krene. Nazvali smo drugare sa Tajlanda koji su vec bili tu, i sva sreca, javise se.
Ispostavilo se da smo od guesta na 30m samo sto pise "In the jungle, joe guest house"
Cool tu smo. A sada chill.
Nisam bila raspolozena ni za kakav izlazak. Oni su zapalili do grada.
Bungalovi na plazi, nas na spratu. Sazidan od drveta i trske. Cela terasa je od drveta preko koje je beton, i sve se trese kad neko prolazi :)
Ali je pogled neprevazidjen. Cisto i mirno more, zvezde na dlanu, vetar u kosi i reggea u pozadini. Sta coveku vise treba u zivotu? Zelim da ostanem ovde.

Dan 42 : Phnom Penh- cekajuci torbu

Ustali smo kasnije, i od obilaska grada opet nema nista. I sinoc smo dogovorili sa tuktukdzijom da idemo na sightseeing, dzabe. Izlezavali smo se u sobi pa pravac aerodrom po torbu. Avio iz Singapura je sletao u 15h. Jelena je na salteru, dok Steve i ja cekiramo torbe. Cekali smo vise od sat vremena, nema torbe. Jelena se bas uspanicila, i normalno je ali desavaju se takve stvari.
Secam se na aerodromu u Limi, kako nisu stigle stvari jednoj putnici, pa ih je dobila tek skoro mesec dana u Argentini. A najgora stvar je da nemamo kome da se obratimo. Na sajtu ne postoji email,tako da ne znas ni koga da trazis. Postoje samo telefoni u Singapuru i Australiji, ali ne daju nikakve informacije o tome kome da se obratimo ili ko je odgovoran. Bas cudno. I tako se drndamo sa njima, daju nam brojeve koji nisu ispravni, zatim brojeve na koje se niko ne javlja i tako u nedogled.
Nema poente ostajati ovde i cekati torbu. Svakoga dana govore kako ce sutra sigurno doci, a evo vec 3 dan kako je nema.
Ako ostajemo ovde, onda cemo bar da uradimo vize za Tajland, da ne bude uzaludno.
Treba samo da se opustimo. Kad si smiren i opusten, stvari se resavaju same od sebe.

Kad je pala noc, Jelena je rekla: „ Ako torbe sutra nema, mi idemo“.

Dan 41: Phnom Penh

Do sada zaista najjaci utisak je ostavila Kambodza. Da, jeste jad i beda, ogromna, ali ljudi..ljudiii,ljudi su fenomenalni. Kazu za Tajland da je zemlja osmeha, a za Kambodzu da je zemlja cuda. Ja bih rekla da je Kambodza zemlja cudesnih osmeha. Toliko topline nisam videla nigde. Generalno, atmosfera, emocija koju oni prenose, energija je neverovatno cista.
Ovog puta, za razliku od Tajlanda, ne razmisljam o tome da li ce se kasnije pokazati isto, prosto osecam da je tako.

Zasto jednostavno, kad moze komplikovano?
Odjednom se pojavilo mnostvo komplikacija. Ne znam od cega da pocnem.
Nisam spominjala da sam poslednji dan u Singapuru stala nezgodno, pa je pocelo da me boli stopalo. Mogu da hodam ,sve ok, nije bilo oteklo, ali nije ni bilo sve ok. E, ovde me bolelo 2 dana, ali je hvala bogu proslo. Zatim, moji Rusi su proverili koliko bi bilo pomeranje karte za kasnije, i cena je bila prihvatljiva. Ali, sad se javio drugi problem. Mi smo preko agencije zavrsavali vize, dali nase povratne avio karte i rekli tacne datume putovanja. Medjutim, nama viza istice u januaru! :) Da, moguce je da se to desi i ljudima koji rade u turizmu :) Pisalo je da trebamo da treba da se iskoristi pre 24.01. i to je ok, jer smo mi 7.12. dolazili. Imamo 2 ulaza, i svaki ulaz po 60 dana. Ne vidim problem u svemu tome. Ali sad nije tako, jer viza vazi od momenta kad je izdata :D hahahhaha..Zasto jednostavno? Da smo znali, mogli smo u Penangu, zajedno sa Svabom da uradimo. Kako god, desava se. Cula sam se sa ljudima iz ambasade u Zagrebu i definitivno je tako.
Jeleni torba jos nije stigla. Zvali smo ih mnogo puta i na kraju su rekli da nisu stigli da je ubace danas i da ce poslati sutra, jer postoji samo jedan let dnevno iz Singapura za Phnom Penh.
Zvala sam i Aeroflot ( kod njih imamo karte) da proverim za pomeranje, cene vise nisu iste!
Ambasada postoji u Phnom-u, ali se ne ceka 1 dan, kao sto je u Zagrebu, ili kao sto je za sve gradjane EU, vec 3-5 radnih dana :)))) Samo da stigne torba, pa cemo da idemo. Hocu na plazu! Uradicemo vize negde na jugu Kambodze.
U svakom slucaju nemamo jos ni vize za Vijetnam, a imamo kartu iz Vijetnama za Tajland :D
Dalje, Jure treba da dodje iz Burme, hoce sa nama za Laos, ali i njemu istice tajlandska viza. Vizu za Kambodzu moze da uzme na granici, da bismo isli na 4000 ostrva zajedno.
Ne vraca mi se kuci!! Zaista ne! Sad dosta toga zavisi od vize, datuma, para. Neka bude onako kako treba da bude. Nista na silu, nista posto poto.

Svaba je otisao da se vidi sa Andreasom, a mi smo krenule da svrljamo po gradu. Jelena nema nista od garderobe a i ja ovo sto imam, ne mogu vise da gledam. Sve jedno te isto.
Idemo da kupimo nesto.

Na sred ulice, berberi i frizeri. Ja iz zezanja upitah koliko je, 2$. Dodje mi da se osisam na kratko, samo da mi onako lokne strce na sve strane, da se rasteretim malo. Ali sam sigurna da cu zazaliti kasnije. Volim dugu kosu.
Klopa na ulici je zaista jeftina 1-2$. Ukusno!! Sto se tice stapica za jelo, skapirala sam da sam vesta samo sa drvenim, sa plasticnim to vec ide teze. I dalje manje vise, jedemo samo nudle, pa menjamo ukuse :)

Na pijaci, kao i svakoj pijaci se prodaje sve i svasta. Ljudi seku meso, ribu, pored prave sokove, a preko puta rade manikir. Deca trckaraju golisava, svi spavaju svuda.
Nasli smo ulicicu gde ima radnji, daj da nadjemo neki sorc, nesto.
Osecam se kao slon. Jos od Singapura nosim br 43 obuce..heheheh, ovo mi je vrh! a ovde ne mozemo ni Jelena ni ja da udjemo u sorc, ni L ni XL! Moguce? da.
Iznervirala sam se prilicno, i nisam se osecala dobro. Odlepila sam, eto! Ipak, nasli smo. Uff, olaksanje. Beli sorc mi se bukvalno raspada, slicno je i sa ostalim stvarima.

Uvece smo se nasli sa Svabom i njegovim drugarom sa Phangana, Leo-m. Francuz, 19 godina koji putuje sam vec 5 meseci. Iskreno postovanje. Decko je sa 15 godina bio u Senegalu!
Nisam bila toliko raspolozena za izlazak, ali sta da radim u sobi: spavam ili blejim na netu? pa to mogu i kod kuce. Idemo!
Obukla sam novi sorc, iako je bio mokar jos, pre ce se osusiti na meni. Seli dole kod nas u baru, pili koktele ( slika govori vise od reci) i motali duvan.
Sta ide u Tequila Sunrise? Pa tequila sunrise :)

Vece Michael Jackson-a :) Svi albumi redom. Kasnije je isao neki dzez. Mogla bih ovde da sedim ceo dan i samo posmatram ljude. To govori vise o samom mestu vise od bilo kog turistickog razgledanja. Oseti ljude, oseti duh, a ne samo vidi, slikaj i nastavi dalje.
Imam utisak kao da je nas guest house, otvorio neki Amer, hipik, koji je u mladosti bio u Kambodzi. Skupio nesto para i vratio se da zivi ovde. Nemam pojma, ko je vlasnik, ali mi se ta slika vrtela u glavi.
Pila sam Vodaku:) lokalnu vodku ili sta vec, pis zivi sa njima.
Tuk tuk voznja? Pa daaa. Ista prica kao juce s tim sto smo u malo drugacijem raspolozenju.
M: " Moze voznja od sat vremena za 2$?" Prvi nas je odbio. Drugi na koga smo naleteli je pitao gde zelimo da idemo.
M: " To the heaven and back". You go with us, to heaven, you gonna love it, and you get payed ". Tuktukdzija je bio zaista faca. Odjednom dete koje visi sa tuk tuk-a i trazi dolar.

Vozio se sa nama neko vreme, uzela sam ga u krilo i ispruzili smo ruke da osetimo i igramo se prstima po vetru. Prva stanica market. Kapiram da ovoga ima na svakom cosku, ali mi je mali bas bio simpatican. Ako mu se da novac, kontam da ce to odneti kuci. Bolje mu je kupiti nesto. Uzeli smo grickalice i pice i nastavili voznju. Odbacili malog kuci i produzili dalje.

Stvar koja je zapanjujuca je pedofilija. Generalno, turista ima dosta, ali ne kao na Tajlandu. Drugacija je struktura ljudi. Sto rece Jelena, ovde dolaze samo ljudi sa dugim kosama. Ovo mi je bilo bas simpaticno. Definitvno ima vise muskaraca, i to starijih, ali isto tako zaista ne mogu da razumem kako neko moze da ide u krevet sa detetom od 12, 13 godina. Muskim ili zenskim. Prica sa lady-boy je nekako i prihvatljiva, ali ovo mi je previse.
Kontrast. Miks emocija. Odusevljenje iskrenim emocijama koju prenose i tuga u isto vreme.
E, da. Pocinjem da se zabrinjavam. Dok smo sedeli kod nas u baru, pricala sam Francuzu kako me jedan francuski par pitao da li sam ja on ili ona. I on mi na to odgovara, bez uvrede, ali sam video sliku kod Svabe i ja sam pitao isto. Ovo nije prvi put!! Ili sa Francuzima nesto nije u redu, ili sa mnom..ne znam sta bih drugo rekla.
I'm the man!

Dan 40: let za Kambodzu

Ponovo pakovanje. Danas mi se torba ne cini toliko teskom. Ustali oko 11h, popili kafu, doruckovali, pozdravili se sa divnim Filipinkama sto rade u hostelu i krenuli na aerodrom.
Pravac Phnom Penh.
Jedva, jedva cekam da stignemo, da obnovimo garderobu, kozmetiku i sve ostalo.
Na avionu je bilo mesta, pa smo se razvlacili na po 3 sedista.
Vizu smo uzeli na aerodromu, 20$ i jedna fotografija.
Kako smo na Tajlandu imali problem sa sitnim dolarima, resila sam da se rasteretim svih sitnih dolara, pa sam sve dala za vizu.
Idem da nam uzmem torbe. Moja je stigla, Jelenine nema. Svaba je poslao sve stvari kuci, tako da ima samo rucni prtljag.
Opet taj Tiger. Idemo da se zalimo. Ali, eto i druge zackoljice. Obe torbe su na moje ime. Kazu, doci ce sutra.
Na aerodromu smo zamenili pare i upoznali jos jednog Nemca. E od tog lika, Andreas-a, smo dobili bas dosta informacija, o tome gde ici, sta kako naci, koliko platiti itd..Izmedju ostalog rekao nam je da je nepotrebno menjati za kambodzijski novac jer su svuda cene u dolarima, tako da posle necemo znati sta sa tim parama.
Savet: IMAJTE UVEK SITNE DOLARE!! hahahahah ja moje upravo ostavih na aerodromu.

Uzeli smo tuk-tuk zajedno za 4$. Napokon voznja sa desne strane, ali ali aliiii nista neobicno da se vidi da skuter, motor ili tuk-tuk koji ide suprotnom stranom :) Toliko o prevozu i guzvi :)

Treba da nadjemo smestaj, ali smo toliko gladni da moramo sesti na kratko. Prvo kambodzijsko pivo Angkor! i naravno Rawi pozdrav! Prilicno blago, Chang je i dalje br. 1!

LP je u Jeleninoj torbi, pa cemo traziti nasumicno. Andreas kaze da su sobe oko 20-30$, to nije ono sto smo zamisljali. Klopali ribu nakon cega smo bili i dalje gladni.
Neka oni sede, odoh da nadjem smestaj. Krenula od guest-a do guest-a, hotela, hostela. Svuda imaju ili jednokrevetnu ili su cene oko 20$. Taman kad sam bila spremna da odustanem naidjem na guest house gde je nocenje 10$. Soba sa ventilatorom, privatnim kupatilom, velikim krevetima. Idem samo nazad po torbe i vracamo se odmah.

Ovo je nase vece! Spustili se dole do bara, danas je otvaranje pa je pivo bilo celo vece besplatno!! Neki kambodzijski narodnjaci i nasmejani ljudi. Ples rukama i smejanjeeee!! U jednom trenutku, ne znam sta mi bi, uhvatila sam lokalce i Svabu za ruku i oplela kolce! Kad nismo popadali od smeha :))))


Na kraju smo jos i culi tajlandski reggae :) Dooo ter dam :) Jure kure, trebao bi da si sa nama!!
Cigarete su ovde dzabeee!! Na aerodromu mogu da se nadju od 14-20$ a po gradu ima i za 0.30$..:))))
Po nasem kraju nema mesta za izlazak. U Kambodzi izgleda se sve zavrsava oko ponoci.
Uzimamo tuk-tuk da nas odbaci do nekog kluba. Stali, usla, nema zive duse, 5 ljudi i to je to.
A sto se ne bi uzeli kambodzijske cigarete, picence i vozili se tuk-tukom? Daaaaaaaaaaaaaaa!!
To je to! Savrsena noc!

Dan 39 : Sky bar & Infinity pool

Ulenjili smo se debelo. Sve je sad opusteno, krenemo kad krenemo, stignemo kad stignemo.
Opet mi se vratilo ono budjenje rano ujutru. Pa sam vec od 8h na nogama. Uzela sam kafu i otisla na terasu da vidimo kako cemo do Infinity pool. Ono sto znamo je da je ulaz 20$ i to je ok. Aliiii, na internetu pise da tamo mogu uci samo gosti hotela :D Noc je od 400-16000e ! :)
Onda su naleteli Svedjani iz hostela, koji kazu da 50 ljudi svakoga dana moze da udje sa vodicem, ali moramo da se stavimo na spisak, ako jos nije kasno. Oni su bili juce i nisu uspeli, bilo je popunjeno.
Kada smo otisli tamo, receno nam je da to nije istina. Kako god!
Popeli smo se gore..lep pogled, nisu nam dali da udjemo da se slikamo, ali smo uspeli da napravimo par fotki.

Cene, prava sitnica..najjeftinija poljska vodka je 345 $ :))))) Ludilo!

 Little India :) Nasli smo Rawi naocare, vraticemo se po njih kasnije.
 Idemo da jedemo. Indijski restoran naravno. Porcije su velike, pa cemo uzeti jednu i podeliti. Ovde ljudi jedu na listu banane, pirinac sa piletinom, raznim prelivima, rukama.

Mi smo ipak uzeli kasike, a piletinu smo jeli rukama.
Bilo nam je vise svejedno gde se nalazimo, rastereceno smo se osecali.

Pravac China town, da svi uzmemo Rawi papuce.

 Steve je uzeo pre par dana, kineske svilene papuce, pa smo se dogovorili da cemo Singapur napustiti u velikom porodicnom Rawi stilu. Sa kineskim papucama i indijskim cvikerima :) Tako ce biti. Mi smo uzele tirkizne, on ima zelene.
Broj 42/43! Wtf? I Jelena i ja nosimo obucu 38/39, ali ovde su izgleda drugaciji standardi.

Dan 38: Sentosa island

Planirali smo da uzmemo Hop on&off i obidjemo grad, jos od prvog dana. Medjutim, kako je vreme odmicalo, nesto sam se nije dalo.
Ma daj da pokusamo stop. Ko ce, ako ne ja :) Na putu ka stanici, pokusala sam da zaustavim par ljudi, nista. Nailazi neki kombi, Indus vozi.
M: "Izvinite, da li mozete da nas povezete?"
I: " Ali gde idete?"
M:" Nije nam vazno, hocemo samo da vidimo grad".
I: " Moze, ali morate da sedite pozadi i da se cvrsto drzite"
https://www.youtube.com/watch?v=rqVprFjv58o

Svaba, Jelena i ja smo odlepili od srece. Imali smo mape i neke novine sto smo pokupili usput, razvukli. Vetar u kosi, osmeh na licu i beskrajna sreca...Ma kakav hop on&off, ovo je prava stvar.
Setnja do botanickim bastama, i pravac Sentosa island.
Osecali smo se kao decaaaa!!! Milina, imali smo bas toliko vremena da bacimo pogled na sve, bez mnogo zadrzavanja, jer se zatvara u 19h.

Kisa. Kisa. Pljusak!

Moramo da se sklonimo negde. I bas tada, sam skontala da mi je nestala jedna japanka, jer sam se setala bosa. Dok sam se vratila nazad, nisam mogla vise da nadjem Jelenu. Gore, dole, kisa ne prestaje. Nema veze, videcemo se u hostelu.
Casinoo!!Ah, poker! :) Ali, cvrc! Na ulazu ne pustaju ljude koji su u japankama, ali devojke mogu. Medjutim, moram da imam pasos kod sebe, a ja imam samo kopiju. Nista od toga.

Lutala sam, slikala, pesacila, uzivala.

Dan 36- 37: Marina Bay & u hostelu stay

Kad se naspavamo, idemo.
Ustali smo oko 11h, ali smo se razvlacili po hostelu. Dorucaaaak ,kafa na krovu..Idemo!
Uzimamo bus 133 i idemo do Singapore Flyer-a,  i odatle pesaka sve do China town-a.

Chins town i Little India, su svuda poznati po dobroj ulicnoj hrani. Svaki put kazem , ne mogu vise nudle, a od sada cu da pricam da cu samo nudle da jedem!
Slikala sam morske krastavce koji se prodaju na kilo, a zatim mi je paznju privukla cena necega sto visi u radnji, podseca na ribu. 830$ kilo. Izvinite, sta je to? Stomak od ribe. Kakvog je ukusa? Slatko je. Svasta! Ali to nije sve, cena ide do 8900 $ po kilogramu!!! hahaahha

Ovo sam zelela da vidim. Te zgradurine u nedogled, sve cisto, toliko da smo bosi isli po ulici bez bojazni da cemo nagaziti na neki pikavac, staklo ili sta vec.
Cisto, fensi i preskupo. Kad smo dosli do Merlion parka, seli smo na kafu.. 5,80$, mala.
Sad sam tu i pitanje ikada vise. Madaaaaa, u Aziju planiram da se vratim, koliko vec ove godine, tako da postoji sansa da se dodje opet za Singapur jer su letovi odavde i Kuala Lumpura, skoro pa dzabe.

Ima dosta Malezana i Indusa. Ali je sve na nivou, sirotinju na ulici skoro da ne mozes da vidis. Doduse, tu gde nam je hostel, to je ajd da kazemo kurvinjska regija. Show devojke i tako to, ali nije problematican kraj. Ko hoce udje, nikoga ne smaraju, niti vuku. Nije, ozbiljno.
Noc. Svetla, deluju magicno! Mnogo ljudi dzogira, generalno se bave sportom. Razmisljam da uzmemo bajs na jedan dan da se malo promuvamo.
Rekli su nam za light show kod Marina Bay Sands-a, na mene nije ostavilo nikakav utisak. Jedino ako nije trip da se gleda odozgo, a to smo planirali za neki drugi dan. Imamo vremena u Singapuru ihi hii


Sledeceg dana je padala je kisa i mi smo se raspadali na istoj. Ceo dan u krevetu, pisajuci blog, jer od Tajlanda nisam nista napisala, a jedva da se secam sta se kog dana desavalo.

Uvece, doduse, dosli su nam novi cimeri. Dva lika iz Australije, koja su odmah uzela flasu pica, u znak dobrodoslice.
Neplanirana zabava, a gde drugo nego na terasi :) Koma!

Dan 35 : Let za Singapur

Svaba je imao let preko Air Asia-e, a mi preko Tiger-a. Razlika u pola sata. Planirali smo da idemo gradskim prevozom, voznja oko sat vremena, malo jace. Nesto smo se istripovali oko vremena, pa cemo ipak ici taksijem. Rekli smo da idemo Tiger-om za Singapur, kazu internacionalni aerodrom. Ok. Ostavi nas ispred i jednostavno ode. Cim smo usli, na aerodromu niko ne zna gde je ciji salter. Ma, da li je moguce? I nakon izvesnog vremena, kazu morate da uzmete bus da idete tamo.
 Ako se Svaba ne pojavi na vreme, zatvorice mu gate. Gde tamo? Trciiii!!! On je poslao garderobu za Nemacku, tako da ide samo sa malim ruksagom, a nas dve, svaka sa 15kg i malim rancem. Dosli do stanice, sledeci bus je tek za 20 min. Nema sanse da stignemo. Kako sam grlata, razdrala sam se ispred aerodroma da li iko moze da nas vozi. Pitali smo svaki kombi i bus. Ljude da nas voze da im platimo. Nista. Stajem na sred ulice. Nailazi neko fensi vozilo. Mora da stane. I stajeeeee! Decko neki vozi, sam. Molim te, zakasnicemo na avion, platicemo. Pristajee!!!! Yeeee!!! Tako sam srecna!!! Ovaj lik mi je ulepsao dan. Radi u rent-a-car agenciji, i kasni na posao, ali je bas bas faca. Pricali smo o Indoneziji i provodu tamo. Lik je lud!! :)
Stigli smo na vreme, to je jedino vazno.

Tiger- low cost avio kompanija, avio nikad bolji. Naravno da sam spavala tih sat vremena. I to mi se bas dopada, jer kod obicnih kompanija, stalno te nesto cimaju, donose kafu, caj, pa neki sugavi obrok, pa nikako ne mozes da se odmoris, ovako bar spavas.Moje mesto br 13A, do prozora, emergency exit. Prilazi stjuardesa i kaze, da li cete nam pomoci u koriscenju hitnog izlaza, za slucaj da treba? Ja je gledam bledo, hocu naravno. Odgledah malo sta treba, i bacih se u san.

Steve nas je cekao na aerodromu. Lose je sto nismo mogli da kupimo cigarete, ali sam u fazonu da imamo 3 paklice, pa posto necemo nesto izlaziti, bice dosta za uz kafu.
Idemo u Green Kiwi Hostel. U metrou su nas ljudi slikali, vidi ove cupavce..hehehehe :) e jos je veca gotiva biti backpacker u hi- tech gradu.
Pesaka smo dosli do hostela.
Spavamo u dvanaesto krevetnoj sobi. Nema svetla, samo jedan prozor i lampe kraj svakog kreveta. Spavam na gornjem krevetu, ispod mene je neki lik sto je dosao da polaze neki ispit. Kad je velika guzva u saobracaju, malo mi se krevet trese. Valjda necu propasti dole..hahahhaha
Bili smo iscrpljeni od svega, samo smo se prosetali po kraju da uzmemo nesto da klopamo i bili na terasi na vrhu zgrade, ispijajuci kafu.
Sve je tako skupoooo. Rekli su mi ljudi, ali nisam ocekivala da bude bas ovoliko. Mala voda 2$, velika 3$, klopa minimum od 5$, i to pricamo o hrani sa ulice. Cigarete 11$, pa ti vidi.

Kad ima dosta ljudi u sobi, onda ne moze niko da se zali na hrkanje, kasljanje, klimu, svetla i onako nema.
Spavali smo kao jaganjci.

Dan 34: Kuala Lumpur & Tifin rodjendan

Umesto oko 6h, mi stigsmo u KL, negde oko 4.30h ujutru..Iznervirala sam se jako.
Prvo, niko ne drekne da je stanica, drugo niko ne pali svetla da se pokupe stvari i onako osamuceni i jos uvek pospani, ne znam ni sami gde se nalazimo a kamoli gde su nam stvari. Jednom sam gubila dokumenta, i nadam se ne vise. Juretu su ispali cvikeri, ja sam vec 2 para naocara izgubila, ima da pale svetla.

Gde da idemo u 4.30h ujutru? Na kaficu. Prvi utisak: ljudi! Odakle ovoliko ljudi u ovo doba? Sta kao izasli i nasli se na kafi? Ne razumem. Ne bi trebali da se razdvajamo a trebamo da nadjemo smestaj. Isli smo u 2 ture, pricali jos sa nekom zenom za Novog Zelanda, valjda. Ona kaze da su cene oko 60 RYG. Sta je tu je. Ma, naci cu nesto jeftinije. Marko mi rekao da trazim u Bukit Bintang. Nameracila sam se debelo, ali vec oko 6h mi je bilo svega dosta. Hocu samo da se iskusiram i da legnem. Nasli smo smestaj za 55ryg, sa doruckom u China town-u, ali mozemo da udjemo tek od 13h. Zavrsili smo u Reggae house guestu za 80. hahahhaha, pa rekose 60, nebitno. To je sto je.Trebace nam pare i za Singapur, ali od momenta kako smo otisli sa Tajlanda, sve nam je skupo i ide ka skupljem i skupljem.

Spavale smo, a u medjuvremenu, Jure i Steve su isli do ambasade Myanmar, jer on ima let 12.og.

Posle podne smo sa Svabom isle po gradu. Kakav provod. Meni je izgleda zaista potrebno da se dobro iskacem u toku dana. Za parkove nam je vec bilo kasno, jer bi imali samo oko 15min. Tako da smo resili da bez opterecenja idemo, pa gde god. Isli do Twins-a, zatvoreno da se penje na vrh. Mozda i bolje. I onda setali po parku. Tako sam se lepo osecala, puna elana i zivota. Ispunjena istinski i zadovoljna. Malezija kao Malezija, zaista nista specijalno, ali se ja za ovih par dana ovde osecam kao da je ceo svet moj.

Opaaa, sta je ovo? Zumba? Ostajem!
Djuskaj, tresi, mesi!!Znoj je lio sa mene ali noge ne mogu da stanu:) Bas bas mi je ovo trebalo.
Idemo da odmorimo malo i da slavimo Juretov rodjendan posle ponoci. Tortu nismo uspeli da nadjemo.

Uzecemo sladoled, staviti svecice, kupiti flasu necega i neka bude kako bude. Tifooo, srecan rodjendan!!! :*
A bilo je savrseno! Jedno od boljih veceri na samom putu. Ja sam izasla u sorcu za spavanje,navukla majicu. Sedeli na ulazu ispred guesta house-a uzeli solje za kafu i pricali sa prolaznicima, lokalncima i strancima.

Neka zenica se muvala tu non stop, osmehivala mi se tako toplo. Htela sam da se slikamo zajedno.
Dosla nam je i Bonnie, iz Hong Kong-a koju smo upoznale u Penangu. Putuje sama.
Onda je naleteo Malezanin koji je trazio smestaj, pa smo ga zvali na parti, i dosao je.
Magicno vece! Odlucili smo da iskoristimo i free drink u Reggae mansion-u, na vrhu zgrade.
E tu smo bili atrakcija. U garderobi za spavanje ili plazu, pijani i podivljani! Ludnicaaa! :))
O pakovanju sam razmisljala tek kad sam se vratila u sobu. Sad ili ujutru? aaaaaaaaaaaahhh...sad.

Dan 33: Penang & bus za KL

Ustali taman pred check out, spakovali stvari. Pozdravili misa koji je uleteo u sobu jutros dok smo drzali otvorena vrata, krenuli u obilazak grada.
 Prvo na sever Batu Ferringhi beach, tvrdjavu i Little India. Tu negde kod Batu plaze, u malom ribarskom selu, videli smo nesto u vodi. Guma? ne. Riba? ne? Zmija? e ne bi se smirili decaci, da nisu izvadili da vide sta je. Uzese neku drvenu motku, masi, masi ,masi, uhvati..izvukose zmijurinu, samo takvu. Saznali smo sta je :)
Ceo dan provedosmo u voznji, bas mi je prijalo. Moram da sredim to sa skuterom cim se vratim za Bg.
Inace, Nemac krece sa nama. On je dosao za Langkawi jer je to bilo jedino mesto za koje je nasao kartu, jer mu je isticala viza za Tajland. Tu se srece sa nama i nastavlja dalje. Ide sa nama za Kuala Lumpur.
Posle podne proveli u parku pored tvrdjave igraju se u parku kao deca. A zatim u Little India na najbolju kaficu do sada. Mesto je delovalo tako raspalo ali bas tu je bilo ispravno sedeti. Pravi pogodak. Bravo za Rawi porodicu.
Stivu smo sredili kartu u poslednjem trenutku, ali je sad trebalo da se namesti da bude i u istom busu sa nama. Sve je sredjeno.
Bus veliki, komfortan, nesto nalik onim juznoamerickim sto se razvlace. Ovo ce biti bolje nego u guestu.

Dan 32: Penang - Rawi family

 Zaboravih da kazem da na kraju nismo ni kupili karte za Penang, niti isli do luke. Razmisljali smo da li da uzimamo preko agencije, i dok smo se smislili bili su u fazonu da mora ujutru da se potvrdjuje. Ma, idemo u luku oko 12, kad se odjavimo, pa cemo kupiti. Ne verujem da nece biti karata.
Taksi do luke ovoga puta za ukupno 24 RYG. Karte bez provizije i cekanje.
Uzeli smo kolica za torbe i vozikali se oko luke, ispijali kafu i pusili.
Proslo je vec par dana I vise ne znam sta se kog dana desilo. Pisem rasejano, bas kao sto pricam :D
Na brodu sam se opet izvalila& slusala muziku. Bas kao moja mama, gde god nadjes dobro mesto a ti se izvali. Dok sam kuntala Jure i Jelena su upoznali Nemca, Steve-a.
U svom sam tripu pa nisam raspolozena za nekakva caskanja.

Dobrodosli u Penang.

Nemamo ideju gde da idemo. Dogovorili smo se za taksi koji nas je odvezao u backpackerski kraj. Prvi guest house na koji smo naleteli nam se svideo, i tu smo ostali. Banana guest house, i pored njega reggae meeting point. Nesto nas prati Reggae na ovom putu i to mi se bas dopada:)))
Sunshine, sunshine reggae, don't worry, don't hurry, take it easy! :*
Sa Juretom se bas kapiram. Svaba deluje kao cool lik, videcemo.

Idemo na tusiranje i setnju. Ispred guesta se nalaze stolovi, tu je sedela neka baka, iza nje u pozadini Indus koji se razvalio od alkohola ili cega vec, i tu stupa na scenu Rawiiii!!! Unezvereni Indus ne moze ni da sedi, dok njegova zena sa devojcicom oko 10-12 god, vristi i dere se iz rikse.
Rawi je iz Malezije, i mi smo njegova porodica. Zaustavili smo ga u sali, trazeci da i nama odradi neku masazu i tako je sve pocelo. Onda smo objasnili kako je baka, moja mama. Steve mi je brat, Jelena njegova devojka a Jure muz. Hoce Rawi da nas vodi veceras negde, i mi svi pristajemo ali smo mrtvi gladni i odlucni da idemo samo i iskljucivo u Red garden.
Mi krenuli, krenuo i Rawi. Pratio nas je sve vreme do Red garden-a, i kad smo seli da jedemo, rekli smo momcima da bi zaista trebao da ode. "Rawi like no money, Rawi like art. You are my family". Pa smo tako svi postali Rawi. Bas mi je bilo simpaticno kad je Steve rekao, slusaj Rawi, jesmo mi tvoji, ali smo ipak porodica izmedju sebe i hocemo da idemo porodicni rucak :)
Jedva smo ga se otarasili.
Uvece bleja u guestu. Cula sam kasnije iz sobe kako je dolazila policija, Rawi je naravno opet bio ispred. Izgleda da je redovan tu, pa mu ne daju da ulazi.Smara goste koji mu se dopadnu.
 Od naseg dogovora da idemo u 22h nije bilo nista.
Ovde ostajemo samo jednu noc, i stedimo. Uzimamo nocni bus za Kuala Lumpur, tako da imamo vremena do ponoci. Ceo dan sutra.

Dan 31 : Langkawi - Babylon

Danas je mozda najlepsi dan za plazu od kad smo na putu. Suncano, vedro. Nema preterane guzve. Jure i ja smo trebali da odemo go luke, po karte za Penang, ali nismo nasli povoljno motor, pa smo resili ili da idemo kasnije busom ili stopom. Idemo na plazu. Jeca je rekla da ce doci tamo. Nasli smo se sa Jan i Keith, Jelene jos nema. Prosli smo plazom milion puta, idemo do sobe. Mucio je stomacni virus, pa smo isli po klopu. Pirinac i pile. Nasli smo neki buffet, jao jaooo ribeee, lignje, skoljke, rakovi..njami njami..najeli smo se posteno, odneli Jeci klopu i vratili se u Babylon.
Jedina stvar sto kvari plazu i atmosferu su meduze. Nije ih bilo previse, ali ih je bilo. Srecom, nista nam se nije desilo a proveli smo pola dana u vodi.

Smesna situacija dana, prica o dupetu u supermarketu, i kapiras da te niko ne razume, a zatim ti se javi lik na kasi koji je pazario na istom mestu i kaze "cao" sa beogradskim naglaskom.

Dogovorili smo se sa K i J da opet zabodemo na plazi. Danas nismo raspolozeni za cirkanje, ali mi je bas prijalo.

Sedeli smo do kasno u noc, ja sam se raspricala za medalju. Pola zivota ispricah. Ne znam sta mi bi. Bar mi engleski nema vise grcki akcenat. Izlecena sam :D bar do leta.

Dan 30 : Put za Langkawi

Ista stanica jos uvek. Hocu da krenemo.
Doruckovali smo na ulici. Jure je jeo supu, ne mogu supu tek sam ustala, ali ne mogu vise ni Pad Thai stvarno. Uzele smo przena jaja na oko. Hleba nema :) dali su doduse neke ustipke, ali mnogo je masno.

Evo nam ga i Madjar, dolazi. Nece biti u istom busu, ali nije ni vazno. Minibusom do granice.
Tu upoznajemo Jan i Keith. Nisu par, iako sam bila ubedjena da su muz i zena. Tu negde oko 50 god. Imaju. Krenulu na put od 6 meseci. On radi u osiguravajucoj kuci a ona u banci. Proveli Novu god, na Haad Rin-u na Full Moon-u. Da li treba jos nesto da kazem? 
Ostavljaju nas u luci, cekamo brod opet neka 3-4h. E od ovoga sam umorna. Recite nam bar to! Grrrr..

Brod.
Nema izlazenja, sedis tug de jesi. Nema cigarete. Zabola sam na dva sedista I prespavala skoro ceo put. Stize me umor sa Kpgn-a.
Trebaju nam pare. Jeleni ne radi kartica.
 O ovome mi je Marko vec pricao, ali se ne secam da li je bilo isto u Maleziji ili ne. Nismo u problemu. Moja kartica radi a imamo jos nesto  u gotovini. Ali, nije problem imala samo Jelena. Na bankomatu u Hat Yai, Jure je ostavio karticu. Ma resicemo J
Jure sredio taksi, trazio 25 RYG, ja normalno spustila cenu na 20. Mislila sam da je ukupno, a onda Jure rece po osobi..Zadavicu te Tifoo!! Izradio nas, nema veze. Nasli smo smestaj povoljno.
Istusirali se i krenuli da prosetamo.
Langkawi je ususkano mestasce, vise za parove i porodice. Nema nekog preteranog sadrzaja. Glavna strafta za setnju, par prodavnica, par kafica, restorana, turistickih agencija , I to je to. 2, 3 dana su vise nego dovoljna.
Ostrvo je inace oslobodnjeno poreza, tako da se cigarete mogu kupiti jeftinije nego bilo gde u Maleziji.
Klopali smo kod Indusa, opet neke nudle..Boze, sto je bilo ljuto.

Usput smo sreli Keit-a i Jan, pa smo sa njima uz pivo sedeli na plazi, slusali reggae I gledali fire dance.
Od sada imamo mesto sastajanja. Babylon caffe na plazi. Jedino mesto koje vredi.

Kako su bili umorni, svi smo zapalili sobama. Epizoda Breaking Bad-a u dnevnoj sobi i spavanje.
Jure je hrkao kao konj!

Dan 29 : Hat yai

Mucno je pakovati se umoran posle dobro provedene veceri. Sto vise gledam garderobu, koju non stop muljam iz torbe, u torbu, na zicu, itd..sve mi vise dodje svaki put da je samo bacim u kantu.
Sta sam spakovala, spakovala sam..Uzimamo taksi I idemo za luku. Treba kupiti cigarete pre odlaska za Maleziju. Vec sam prekoracila planirani budzet uveliko, a tek me ceka trosak u Singapuru. Nista, tajlandske cigarete Score ili Sms J isti djavo J

Koga sam videla u luci? Sam-a. Onog lika sto nam je predlozio jos u Krabiju da dodjemo za Koh Tao, a zatim smo u isto vreme bili I na Koh Tao-u i na Koh Phanganu i nikad se nismo sreli. Ovo sa ljudima je ludilo totalno. Sreceh ih uz put I nastavljate zajedno. U jednom trenutku pomislis kako je malo vremena proslo i kako ce ti nedostajati, ali nastavljas dalje. 

Brod nije nista specijalno. Kartu do Hat Yai-a smo platili 650 bata. Onda prelazimo u bus, jedan, pa presedanje za mini bus. Slicno kao po dolasku u Koh Tao. Prijavljivanje, nalepnice, cekiranje…
Ceo put sam skoro dremkala. U mini busu sa nama je bio i jedan Madjar, Atila, sto studira u Kuala Lumpuru. Bila je sprdacina. Hat Yai 23h uvece. Na putu do autobuske stanice saznajemo da nema busa za Maleziju do sledeceg jutra oko 7. Ali nama su rekli da imamo bus i za Penang i za KL I za Langkawi u bilo koje vreme, bez problema. E pa, rekli ali nije tako.
Zar nisam spominjala stednju jos danas? Dremkali smo ceo dan, uzecemo kafu , vodu, neki has I izblejati na stanici “samo” nekih 7-8 sati. Nismo sami, nije nista strasno. Uhvatilo me ludilo neko. Gladna sam, pa da. Ko me poznaje zna da je to jedna od situacija koje nisu pozeljne :D

Na kraju smo nasli sobu, bas da se okupamo i legnemo normalno. Od stednje nema nista.

Svadje nisu dobre. Ne. Iznenadjujem sebe koliko smirenije i umerenije reagujem nego ranije. To je valjda dobro.

Dan 28 : Stopiranje i Waterfall party

Oprostajni dorucak sa Meksinancima. Bye bye amigos! Bili su dobro drustvo.
A mi put pod noge danas. Na istocnu obalu. Ponestaje nam para, i ovo sa ronjenjem nije planirano u budzet. Sve se cini malo je, ali 2 ovde i 3 onda i jos 2,5 i hopa. Nema. Danas idemo stopom. Kad nismo motor vozile do sad, necu ni poslednji dan da razmisljam o tome.
Koh Tao i Koh Phangan su mesta  na koja bih zelela da se vratim. Koh Tao mi je posebno ostao u lepom secanju. Pa sledeci put, vezbam sa Dzonijem malo po kraju, i cao.

Krenule ka 7/11 (prodavnica) i na putu nam stanu dvojica na motorima. Tu cemo se cenkati za taksi ili ici dalje stopom. Kao sto vec rekoh, cenkanje prolazi u dosta situacija ali nekad su bas grubi i nepopustljivi. Prazan ide, i nece da spusti cenu. Samo pici. Drugi staje, trazi jos vise. Hahhaha, cak i kad sam zamolila nekog lika iz taksija da mi da upaljac da zapalim pljugu, trazio je 20 bata! Lol!

Idemo dalje. Staje nam dzip. Gde idete? Planirano mesto je bilo Ao Thong Nai Pan Noi.
Idemo tamo gde vi.  Sa vetrom u kosi, kroz kisu I bare, tuckanje na zadnjem otvorenom delu bez sedista, obidjosmo istocnu obalu. Nigde se nismo preterano zadrzavale, ali ni vreme nije najsjanije.

Preko brda krenusmo pesaka nazad. Naisao je vozac iz nekog fensi resorta, pa nas je on povezao. Obicno niko od njih nece ni da stane, a ovaj je bio potpuno prazan. Dokle? Bilo gde, samo malo da se vozimo. I eto, kad ne ocekujes nista, onda se desi da bas sve ide u tvom pravcu. I tako se vratismo za Baan Tai, a odatle kamionetom do Haad Rin-a. Plaza na Haad Rin-u je zaista lepa I prozirna, ali nakon svih onih zurki tamo, djubreta, balona, kofica ima na sve strane. Tu I tamo se nadje neko ko jos spava, jedan, dva dana.

Palimo kuci. Veceras idemo na  Blue&Green. Idemo sa Juretom I Francuzima koje je upoznao u bungalovima. Oni bas slabo pricaju engleski.
E to vece sam se sa merakom spremala za izlazak. Zurka je bila ODLICNA! Cini mi se da je jungle za nijansu vise u mom fazonu, ali odlicno!

 Gomila Francuza se pojavila niotkuda, svi znaju ovog Fabia iz naseg bungalova. Smesna situacija. Seli smo da odmorimo malo, I pita me jedna Francuskinja. Izvini, bez uvrede ali da li si ti ON ili ONA? Hahahaah….Da, ja sam bila muskarac ali sam sada zena. E neka mi se I ovo desilo. Svasta s njima.

Dan 27 : Prvi dan u 2013.

Prva vest u Novoj 2013. PADI cestitka za polozen Open Water Course. Nicee!
Ustala posle podne i ceo dan laganica. Umori se covek od nocnih izlazaka. Zaista sam mislila da cemo vise biti u fazonu obilazaka, ali na Koh Phanganu ne moze drugacije. Ili, moze, ali treba doci na bar mesec dana.

Idemo po karte za Maleziju. Thong Sala. Izvinjavamo se ali nema karata za Kuala Lumpur niti Penang pre 6. jan!! Oohh! So what ? Pocela sam bas da uzivam u ovim ovakvim okolnostima. Nema sta da se nerviram, ne zurimo nigde, sticemo gde stignemo, kad god stignemo.
Postoji druga varijanta. Uvek postoji. Idemo 3. jan na ovaj ili onaj nacin. Opcija je da se ide za Hadyai pa odatle za Penang ili Kuala Lumpur.
Cula sam se sa Markom, kaze da nam je bolje da idemo za Langkawi..Sto da ne? idemo, pa cemo vec negde izaci. Uzeli karte, Jure krece za nama. 9.jan palimo za Singapur a on ide 12.-og za Burmu.

Danas nema izlazaka, poslednje vece pre nego sto se pozdravimo sa Javierom i Gonzom. Mirno vece kod Mike-a  u baru i neverovatan zalazak. Zato sutra Blue& Green!! Waterfall party, pa da brisemo odavde. Od ovoga moze da se rikne.

Dan 26: Haad Yao- jao jao & Nova god

Ponovo. Ustajanje rano. Nerviram se, jer nisam naspavana a ne mogu da spavam. Razvlacenjeee...Danas picimo na Haad Yao. Uzeli smo motore sa Meksikancima i krenuli! Yupi!!
Putokaza ima sa tai nadpisima, nama isto kao da ih nema. Kad zaustavite nekog da pitate kuda se ide, pravo, desno..oni onako zamahnu rukom u neki polukrug, pa to moze znaciti i pravo pa desno, recimo a mozda i ne :) Opet kisa! Stali smo sa strane dok ne prodje pljusak..Pada,pada i ne prestaje. Cim je malo stala, krenusmo dalje. I tako ceo dan, pljus, stani, kreni.

 Stigli smo na plazu  kisom okupani. Odmah u vodu! Trceci sam uskocila, a voda, topla, topla...Necu da idem odavde!! Prozirnost, toplota, cistoca, jos iz beach bar-a pici neka dobra muzika!

Resila sam da nadjem loptu da mozemo da se igramo malo. Mic po mic, nigde prodavnice, treba da se izadje na gl. put kod 7/11. Bosa i samo u kupacem, po onom pljusku, ne vidim ni gde gazim. Ljudi me gledaju, smeskaju se a meni dodje da krenem da djuskam na sred ulice. Nista od lopte, imaju frizbi i rekete, lopte nigde.
Put do Baan Tai-a je mozda trajao jos duze. Pored kise, pratio nas je i mrak. Sve je to dozivljaj.

Simon nam je prvobitno rekao kako ce biti neka zurka za Novu god na skrivenoj lokaciji, pa smo se primile, jer mi se zaista nije vracalo na Haad Rin. Ali, ta zurka nije za novaka, tako da imamo varijantu na Full Moon ili da zabodemo u nekom manjem beach bar-u. Sto se mene tice, ja sam mogla da ostanem i na Haad Yao, muzika je bila vrhunska.

Rum Sang Som, u flasu od vode ( za Srbe to izgleda kao flasa za sirce ), promuckati i krenuti. Kisa ne prestaje! hahhahaa!! Pa sta!!:) Nova godina na kisi, sto da ne! Patike su mi jos mokre od jungle experience-a, ostavila sam ih na suncu da se suse kad smo krenuli na plazu, ali ih kisa odradila postpranje..Nista, malo da se procede i cao. Mogla sam da krenem i u japanka a, ali znam da se necu vratiti sa istim, ili ce puci, ili ce me neko zgaziti, a opet bosa necu. Jednom sa se posekla i dosta je. Javier, Gonzo, Jure, Jeca i ja, krecemo!

cenkanje? pa naravno!! Nije bilo mesta u taksiju za sve nas, ali hi hi hi bilo je u pandurskim kolima! Penji se! Toliko sam raspolozena da jedva cekam da stignem. Jungle stage verovatno, regaae, neki drum& bass.

Svi smo se pogubili jos u startu. Meksikanci su nestali jos kod ulaza. Onda smo Jure, Jeca i ja nastavili dalje, ali nakon sat vremena , vec je svako bio na svojoj strani.

Uspela sam da se nadjem sa Jecom, nakon izvesnog vremena. Regaae malo da iskuliramo pa idemo dalje. Jungleeeee jungle!!! Prosto kad cujem ritam, koliko god da sam umorna, pijana ili sta vec, noge idu, guzica se trese, mlati se ramenima i rukama!! Jungle! ako sam ikad u zivotu podivljala, to je bilo ovde! Nije me niko mogao zaustaviti a ljudi su u cudu posmatrali i pratili ritam.
Srecna Nova godina!!

Dan 25 :Jungle experience opet

Budim se ko vampir! Obicno kod kuce ne mogu da se probudim lako, a ovde bas suprotno. Jelena polako gubi zivce sa mojim ustajanjem. Na Koh Phanganu turisti su opusteni, niko nije u zurbi. Chill ceo dan.
 Nismo ocekivale da cemo hteti da kuliramo, ali smo se brzo privikle. Ustanes, popijes kaficu, izvalis se, gledas sunce, pricas sa ljudima, bucnes se malo  i sve tako. Kako nas vreme ne sluzi najbolje jos od Krabija, i ovde kuburimo sa kisom.

U bungalovima smo jos prvog dana upoznale Slovenca Krisa, koji je ovde sa devojkom Tamarom i drugom Juretom. Ja sam skoro ceo dan izblejala sa njima, bas mi je prijalo.

Meksikanci su mrtvi umorni, ali ce Speedy ( Gonzo) ipak ici sa nama na kratko, a doci ce i Jure.
Zurka je odlicna, kao i prvog puta! Ovo je fazon koji mi prija. Najedared kao iz kabla pocinje da lije i lijeeee i jeeeeeeeeee! Imam toliko energije, ne znam samo odakle je vise vadim. Igrala sam na tom pljusku kao da mi je poslednji put u zivotu! Meni dosta.

Simon i ja