Dan 25 : Carabao island

Okupljanje kod Red pirates u 07:00. Tu smo samo Viktor, David i ja. Trebalo bi da nas bude 15-ak.
Tenzija raste, jer vreme leti i niko se ne pojavljulje. Da li je Marikor ustala i otisla u nabavku? U koliko sati je brod? Niko nista ne zna, a vec je 08:15h! Naravno da ludim, ali Francuz ludi vise od mene. Viktor ima problema sa umnjacima, pa je na tabletama i njemu je svejedno .
Pojavljuje se Marikor, na cosku ulice. David I ja krecemo u isto vreme sa pitanjima gde, sta , kako..Ona podize ruku, siri prste govori da sacekamo i ponovo nestaje.
Opet je nema pola sata. Ovo prevazilazi sve mere. Idemo do nas, da vidimo da nije tamo, jer ako smo propustili brod nema poente ici tamo. Sunce zalazi oko 17h, mi cemo stici na zalazak, a brod nazad je u 06.00h. Nema svrhe. Pokusavam da smirim Francuza, a zapravo pokusavam da smirim sebe.

Ovako cemo: Neka bude kako bude danas, ako smo zakasnili na brod, ok, ne idemo .Ici cemo onda sutra sami, makar spavali na plazi.
Ako stignemo na brod, nema sta da brinemo.
Kod kuce je Marisel. Oseca se problem. U koliko sati je brod? U 08.30h. To vreme je vec proslo, znaci ne idemo. Pojavljuje se Marikor kao da je sve u normali. Kad krecemo? Gde su ostali? Jesi isla u nabavku? U koliko sati je brod ? Vec joj je ponudjena pomoc, oko nabavke  svega, kaze sve je sredjeno. Ok.

Njen odgovor je jedno flegmaticno “ It’s ok”. Ovde sam planula. Stani malo, nije ok. Cekamo vise od sat i po vremena, ne znamo ni sta cekamo ni da li idemo. Njena sestra govori da nam je brod vec otisao, da ima drugi popodne oko 3 i da je jedini povratak sutra u 06.00h. Ne znamo da li imamo bilo kakvih namernica, jer  je plan da pravimo rostilj u pecini i na sve to ona pocinje da vice “bla, bla, bla”.

U soku sam. Marlon dolazi posle podne, Marisel takodje. Nas troje krecemo do Station 3, kaze Marikor da odande idemo. Mi tamo, oni kazu da moramo da krenemo iz luke, a ne sa stanice 3.
Zaboga zeno, mislim se u sebi, zar ne znas kako se ide tvojoj kuci? Jako je lepo sto nas je pozvala ali ovo nije zabavno ni malo. Mogla bih da razumem, da smo u hodu resili da idemo tamo, nepripremljeni ali ovo je organizovani izlet!!
Vracamo se do naseg mesta, uzimamo tricikl, ona opet pregovara o svemu, idemo do luke.  Ne, ovo nije glavna luka.

 Marikor, sta se desava??? Opet odmahivanje rukom, uz “ It’s ok”.

Nema dovoljno ljudi da bi brod krenuo, pa cemo morati da sacekamo ili da platimo skuplje i krenemo istog trenutka .
Zasto nismo isli do glavne ruke ??..Pokusavam da se ne nerviram ali mi nesto ne ide. Ok, platicemo koliko treba , samo da krenemo. 

Stizemo u Katiklan i gledamo kako je brod spreman da krene. Vika, dreka, Francuz i ja smo najglasniji. Uspeli smo da uhvatimo brod. Olaksanje.

Carabao je duplo vece ostrvo od Boracay-a, ali turista skoro da nema uopste.

Ovde su rodjenje I Marisel i Marikor, a sada tu zive njihovi roditelji, kcerka njihovog brata koji je u Americi , 2 sina od jos jedne sestre i dve kcerke od Marikor. Ovde niko nema manje od 3,4 dece.

Popili smo kafu, i dok su Viktor i Marikor spremali salatu i marinirali meso, David i ja smo pokupili decu i otisli na plazu & razgledanje ostrva.
Skola je fantasticno uredjena I vidi se da im je obrazovanje na nivou. Deca su u obavezi da pricaju engleski od malena, jer u suprotnom placaju penale. To je jedan od razloga zasto vecina prica bas dobro i sa savrsenim akcentom.
U kasno posle podne, stiglo je pojacanje. Par iz Belorusije, Roni ( lokalna faca) sa Andreiom ( Portugalkom), Marlon i Marisel.
Rostilj u pecini pod zvezdanim nebom.
Dok smo se mi vratili iz obilaska ostrva, klope vise nije bilo :) 

Pirinac i salatu ne racunam :D Nece mi skoditi, nema veze..Nebo je bilo neverovatno, ali i dalje kambodzijsko ostaje neprevazidjeno.