Nisam izasla, ali sam nisam ni spavala skoro.
Steve je dosao u jednom trenutku, ja sam i dalje gledala Breaking bad, pa smo nastavili da gledamo zajedno.
Svanulo je. Ajmo da proverimo kakva je plaza. Voda je bila pretopla. Samo sam se popela gore po kupaci i zaboli smo na plazi. Sunce se polako dize, greje mi kozu i izmamljuje osmeh.
Pojavljuje se devojcica MG. :) Da, to je natpis koji stoji na njenim pantalonicama, i kaze da se tako zove. Ja sam okrenula svoju guzicu i rekla, evo ja se ovako zovem...hiiihih
Smejali smo se kao ludi...rekla mi da sam trudna i zato imam stomak :) pa me pipala po prstima pricajuci kako cu imati 3 dece. Sa jedne strane mi stoji jedno, a sa druge dvoje...Ne znam samo kada cu svu tu decu da radjam, ali neka bude.
Engleski joj prevazilazi svaku meru, sa sve britanskim akcentom, petogodisnje dete u Kambodzi.
Odusevljena sam malom.
Uvece izlazimo? -Da. Hocu da vidim kako to izgleda. Krenusmo tuk tukom.
Majko mila..kroz gusti mrak, veliko nista levo i jos vece nista desno. Nakon nekih 15 min stizemo. Prodavnice, hrana, kafici, dosta toga 24h.
Fazon je sledeci, svaki "klub" ima svoje vreme za "free drink". Tako da prakticno ne placas nista.
U prvom je sa flajerom od 22-23h besplatno pice. Zatim u drugom od 22.30-23h. Pa 23-00 i to je to. Svejedno su pica oko 2$.
Zadrzali smo se u Dolphin Shack-u, izdjuskali i to je to.
Meni ipak vise prija da blejim na terasi, gledam vodu i zvezde i caskam ili prosto kuliram. Potrebno mi je to.
Nije mi se ostajalo vise, pa nisam htela da se forsiram. Neka njih, doci ce kasnije.
Pesaka lagano na glavni cosak. Prilazi jedan lokalac kaze motor. Rekla sam da cu sacekati jos ljudi koji idu za Otres, pa cu podeliti tuk tuk sa njima. On je rekao ostalim tuktukdzijama , pa ce mi javiti kad dodje neko. I onako ne zurim nigde. Otisla do prodavnice uzela kafu i vodu, i rizle za prijatelja lokalca.
Pol, tridesetogosnjak iz Kambodze. Ima jos 3 sestre i 2 brata. Vozi turiste motorom kao taksi, zivi u Sihanoukville. Imala sam utisak kao da se jako cudio sto sam ga pitala kako zive, sta rade, gde idu itd. Zivot u Kambodzi je zaista naporan i mora puno da se radi, ali bez obzira na to ljudi su prilicno opusteni i ne daju na se. Nakon nekih pola sata resim da platim Polu da me vrati kuci.
Imala sam osecaj da mogu da mu verujem. I tako je bilo. Dosli smo na Otres, nekim putem ne znam ni ja kojim. Da li sam sama sa lokalcem na motoru u 3h ujutru? Napila sam kapuljacu na glavu, i onako me Francuzi zovu muskarcem..hahahha
Dosli, ja ne vidim na oci. Gde je Joe's guest..In the jungle Joe's guest...ne vidim nista..Ovaj bi blejao na plazi, ma kakva plaza matori..dobro je, tu je, svetlo je samo bilo ugaseno pa se nije videlo, uz stepenice lagano, i pravac u krevet.
Hrk.
Sledeceg dana nisam htela da mrdam nigde. Hocu da osetim beskonacnost i beskrajnost.
Uzivanje ceo dan.
No comments:
Post a Comment