Svaba je imao let preko Air Asia-e, a mi preko Tiger-a. Razlika u pola sata. Planirali smo da idemo gradskim prevozom, voznja oko sat vremena, malo jace. Nesto smo se istripovali oko vremena, pa cemo ipak ici taksijem. Rekli smo da idemo Tiger-om za Singapur, kazu internacionalni aerodrom. Ok. Ostavi nas ispred i jednostavno ode. Cim smo usli, na aerodromu niko ne zna gde je ciji salter. Ma, da li je moguce? I nakon izvesnog vremena, kazu morate da uzmete bus da idete tamo.
Ako se Svaba ne pojavi na vreme, zatvorice mu gate. Gde tamo? Trciiii!!! On je poslao garderobu za Nemacku, tako da ide samo sa malim ruksagom, a nas dve, svaka sa 15kg i malim rancem. Dosli do stanice, sledeci bus je tek za 20 min. Nema sanse da stignemo. Kako sam grlata, razdrala sam se ispred aerodroma da li iko moze da nas vozi. Pitali smo svaki kombi i bus. Ljude da nas voze da im platimo. Nista. Stajem na sred ulice. Nailazi neko fensi vozilo. Mora da stane. I stajeeeee! Decko neki vozi, sam. Molim te, zakasnicemo na avion, platicemo. Pristajee!!!! Yeeee!!! Tako sam srecna!!! Ovaj lik mi je ulepsao dan. Radi u rent-a-car agenciji, i kasni na posao, ali je bas bas faca. Pricali smo o Indoneziji i provodu tamo. Lik je lud!! :)
Stigli smo na vreme, to je jedino vazno.
Tiger- low cost avio kompanija, avio nikad bolji. Naravno da sam spavala tih sat vremena. I to mi se bas dopada, jer kod obicnih kompanija, stalno te nesto cimaju, donose kafu, caj, pa neki sugavi obrok, pa nikako ne mozes da se odmoris, ovako bar spavas.Moje mesto br 13A, do prozora, emergency exit. Prilazi stjuardesa i kaze, da li cete nam pomoci u koriscenju hitnog izlaza, za slucaj da treba? Ja je gledam bledo, hocu naravno. Odgledah malo sta treba, i bacih se u san.
Steve nas je cekao na aerodromu. Lose je sto nismo mogli da kupimo cigarete, ali sam u fazonu da imamo 3 paklice, pa posto necemo nesto izlaziti, bice dosta za uz kafu.
Idemo u Green Kiwi Hostel. U metrou su nas ljudi slikali, vidi ove cupavce..hehehehe :) e jos je veca gotiva biti backpacker u hi- tech gradu.
Pesaka smo dosli do hostela.
Spavamo u dvanaesto krevetnoj sobi. Nema svetla, samo jedan prozor i lampe kraj svakog kreveta. Spavam na gornjem krevetu, ispod mene je neki lik sto je dosao da polaze neki ispit. Kad je velika guzva u saobracaju, malo mi se krevet trese. Valjda necu propasti dole..hahahhaha
Bili smo iscrpljeni od svega, samo smo se prosetali po kraju da uzmemo nesto da klopamo i bili na terasi na vrhu zgrade, ispijajuci kafu.
Sve je tako skupoooo. Rekli su mi ljudi, ali nisam ocekivala da bude bas ovoliko. Mala voda 2$, velika 3$, klopa minimum od 5$, i to pricamo o hrani sa ulice. Cigarete 11$, pa ti vidi.
Kad ima dosta ljudi u sobi, onda ne moze niko da se zali na hrkanje, kasljanje, klimu, svetla i onako nema.
Spavali smo kao jaganjci.
No comments:
Post a Comment