Trazimo bus koji ide za Railay, kazu da ide na 50 min ili da idemo brodom. Bus nam je 3 puta jeftniji, ne zurimo nigde. A bus je krenuo cim smo naleteli. Sa nama se voze dve Ukrajinke (krajnje nesimpaticne), par iz Svedske, jedan Spanac, koji od engleskog zna samo da broji i da kaze hvala. Kako li izgleda njegova komunikacija sa Tajlandjanima, pitam se. Zatim ulaze i brat i sestra ( valjda), lokalci, sa hranom u plasticnim kesama. Ovde se i hrana i sokovi pakuju u plasticne kese, i iz istih se jede i pije. Pa tako mozete da vidite raznorazne sokove koje sipaju u manje plasticne kese, stave led, slamcicu i odatle cugate:)
Iz razgovora sa ovim svedskim parom, odlucujemo da ipak idemo za Ao Nang. Kazu Railey ima dosta smeca, a uglavnom su resort-i, sto se ne uklapa u nas budzet. Oni vec 6 godina dolaze ovde, i idu po ostrvima, pa nam je najbolje da se lociramo na jednom mestu i onda odatle idemo dnevnim turama po ostalim. Tako cemo.
Jelena na Ao Nang plazi
Cim smo spustile torbe u sobi, krenule da se spremamo za tusiranje, primetih neku sugu!!!Aaaaa..sta je bre ovo?!Opicilo nas je sunce, znoj od torbi, to je to..samo nemoj da panicis. Svi koji me poznaju znaju da sam paranoja po tom pitanju, ali od moje mame nema vece paranoje na svetu!:)) Nedostajes mi mackurino (mama) <3!
Smirilo se posle tusiranja, od torbi je onda..od sada cu morati da nosim majice sa kratkim rukavima a ne na bratele dok smo u putu.
Ajmo na kupanjac. Plaza je duga, ali ne izgleda kako sam zamisljala plaze na Tajlandu. Oblacno je pa nema tih prozirnih boja vode. Setali smo uzduz i popreko. Malo turisticko mesto..isto kao mestasca na Zakitnosu. Prodavnice, radnjice sa suvenirima, apoteke, restorani, hoteli, usluge pranja vesa i masaze.
majmunce na plazi
Ne mogu da verujem da se jos nijednom nismo izmasirale, to mora da se uradi i skorije vreme.
Krenule smo odmah da se raspitujemo za obilazak okolnih ostrva. Kako su nam u Bangkoku rekli da su izleti od 50-100$, napravile smo dobar deal i uzele 3 ekskurzije. Pocela je da pada kisa. Bice bezveze ako nam bude lose vreme, i onda kazu da se ne pamti kisa u top sezoni. Ne smeta mi. Napravicemo dan pauze za bleju na lokalnoj plazi, pa cemo tek prekosutra krenuti sa izletima.
Idemo da klopamo. Sa stapicima smo se vec malo izvestili, napredujemo. Riba,pile,rakovi?
Par koji je sedeo pored nas je uzeo neku supu sa morskim plodovima, e to cemo i mi. Zove se Tam yum kung. Boze blagi! Dobro, moralo je i ovo da se desi. Supa od limunovog lisca sa kokosovim mlekom, skoljkama, lignjama, racicima, pecurkama i nekim travkama, od cega se nesto ne jede, a nemam pojma sta se ne jede, jer mi manje vise sve izgleda isto. Trazile smo da ne bude ljuto, znaci, bez cilija, djumbira..odlepicu od ljute hrane, ne mogu nista da jedem! Ovo sa ljutom hranom je pocelo tek od kretanja za Trang. Drugarica nas je upozorila da je sva hrana ovde jako ljuta, pa smo se prvih par dana iznenadile, jer nista od onoga sto smo jele nije bilo ljuto..Ipak je u pravu..I ovo kad se kaze necemo nista ljuto, uvek bude ljutkasto! Usne su mi toliko bridele, da nisam mogla ni vodu da pijem. Kisa je lila kao iz kabla, mi smo sedele ispod suncobrana, postaje bas hladno. Racun nam je bio skoro 20$ sto je dosta za klopu sa ulice, bar sad znamo da to ne treba da se jede vise. Bas sam gadna kad sam gladna.
Lokeri se nalaze kod recepcije ali nam niko nije rekao da se spustaju resetke i zatvara u 22h. Zamolila sam decka koji tu radi da mi otvori da uzmem laptop, kaze sutra u 07.30h. Idemo jos malo da prosetamo ali vec se osecam poprilicno umorno. Nakon setnje smo skapirale da nam je kljuc ostao u sobi. Neeee!! U nasem guestu nema nikoga, pa smo zamolile devojku koja radi masaze odmah pored nas ako moze nekako da javi da nam donesu kljuc. Probudili su vlasnicu a ona rekla lady-boy-u koji mi je rekao da mogu stvari iz lokera da uzmem tek ujutru, da nam da kljuc. Pobesneo je i pricao svasta nesto na tajlandskom..Cim je podigao resetke odmah su dotrcali ljudi da uzmu neke stvari iz svojih lokera. Sve bi bilo ok da to bar pise negde, da se zna.
Ne osecam noge. Pravac krevet.
No comments:
Post a Comment