Ustajanje u 07.00. Prvi zaron u zivotu. Ne mogu da kazem da mi je svejedno, ali u bazenu nije islo tako lose. Vozimo se prvo malih brodom, a zatim prelazimo na veci. To je to. Check your buddy!!:)) Proveri opremu sa svojim drugarom, levom rukom se drzi sa tegove oko struka, desno drzi masku, gledaj pravo, nikako dole i napravi jedan korak. Buc! Disi, samo disi polako i duboko, smireno. Maksimalna dubina danas 12m. Jedna od najvaznijih stvari je da nikad ne zadrzavas dah, nikada nikada i da konstantno izjednacujes pritisak, zapuseci nos i gurati vazduh kroz usi. Zvuci komplikovanije nego sto jeste. Simon (Englez, jos sa broda za Koh Tao) je takodje tu ,on zavrsava Rescue Diver course. Dva zarona po 41 min. Odlicno iskustvo! Da nismo pomerili za dan kasnije, videli bismo ajkule. E pa ne da se, dobro je u svakom slucaju!
Kao sto je na dvd navedena cinjenica :"Divers are more happy then regular people"! Istina! Potpuno novi svet. Da mogu da budem zivotinja, bila bih ptica ili riba.
Neverovatno je kako vreme brzo prodje dok si pod vodom. Tih 40 min nisam ni osetila i vec smo trebali da izadjemo. Druga nezgodna stvar je pisanje u vodi :)Pod ronilackim odelom i svom opremom na sebi, ne moze ti biti prijatno da piskis, a jos je veca smaracina kad vratis na brod da skidas odelo koje ti se sasvim pripilo.
Galamdzija, kakva sam inace, bila sam odlicna za izigravanje "zrtve" spasilackog tima. Pa su me tako zamolili da vristim i trazim pomoc. Moj slucaj : opekotina meduze. Spremili su cak i nudle koje cu da stavim na nogu..hahahhah..i Trci Simon!!! Sav izbezumljen!!
Sutra nas ocekuje zaron na 18m dubine. Ima li razlike?
Za vreme kursa ne bi trebalo piti nista, ali se meni tako pilo pivo! Chang- mali tajlandski zmaj! Nakon 2 piva krenula da djuskam..Tako sam raspolozena, aliiiii ustajanje u 7.00h opet i necu da me bezveze hvata paranoja niti strah bez potrebe. Sa Meksikancima i Simonom smo se promuvale malo, i u krpe.
No comments:
Post a Comment