Dan 5 : Dzungla i boks

Spremne cekamo kombi da dodje ispred guest house-a, i da krenemo putem dzungle, na jahanje slonova, bamboo rafting i obilazak lokalnih sela. Vozi nas neki klinja, jako je smesan sa zimskim rukavica na 32C. Zbog trake oko cela, nazvale smo ga Brus Li:)
Nakon sat vremena voznje stizemo. Prva stavka: jahanje slonova.

na slonu

slon& mi

 Po dvoje ljudi na jednog slona. Popele se stepenicama na neku kolibu i onda sa nje na slona. Sediste se nije izgledalo stabilno, u par trenutaka smo se drzali za sipke sa strane svom snagom. Slonski korak je slabilan, ne zanosi se mnogo, ali cesto surlom ume da duva pokazujuci na taj nacin da hoce da klopa. Nas je imao negde oko 60 god, ne znam koliko je bio tezak, ali znam da moze da pojede 150kg hrane u toku dana.
Tu smo upoznale par iz Holandije, po 19 god. Zavrsili srednju skolu pa resili da putuju pre odlaska na fakultet. Opet mi se vracaju misli iz Khao San Road-a! To bi ovako i trebalo da bude..Ne zelim da zvucim nezahvalno ali smo mi bili u stanju da prodjemo svet tako mladi, ko zna gde bismo sada bili. A ovako ispada jos da treba da budemo presrecni jer uopste imamo sansu da otputujemo negde van Evrope.
Vodopad. Netaknuta priroda, milina. S druge strane sve je opet poprilicno turisticki, pa vam tako u sred dzungle prodaju sladoled i kafu. Ovde je i pauza za kupanje. Kako samo iz Bangkoka krenule sa malo stvari, bez kupacih gaca, nismo mogle da se kupamo. Medjutim, cak i da smo ponele, voda je bila toliko hladna, da od toga ne bi bilo nista.

kroz dzunglu

Zao mi je sto nismo u mogucnosti da ostanemo da nocimo, ali su se ture sa nocenjem zavrsale tek sledeceg dana oko 18h, a mi smo imale voz u 17.30h. Ne mozemo da rizikujemo.
Bamboo rafting. Nesto novo. Nikada nisam isla na bilo kakav rafting, uvek je nesto drugo bilo prece. Za ovo se ne moze reci da je rafting u pravom smislu te reci, ali je bilo veoma simpaticno. Receno nam je da ponesemo presvlake, da cemo biti mokri. Iskreno, mislila sam da je sprdacina. Skroz smo bile mokre! :))

Ceo dan smo se cerile kao lude, pa smo u tom maniru i zavrsile vece. Vracajuci se prema sobi, dobili smo letak za thai boks...hmm..Hocemo na boks? Pogledom smo se razumele. Idemo! :)
Spremile se na brzinu i izletele, jer smo imale samo 45min do pocetka meca. Narucile pivce i sele da gledamo. 7 meceva, i naravno poslednji, glavni. Za svaki par smo birale favorita, hehhe i jbga nijednom nas favorit nije pobedio. Da li je moguce? Ne znam da li treba prosudjivati po fizickoj spremnosti i misicima, po licu ili sta vec, ali nam je procena vredna pokvarenom mleku:P Ipak, resile smo jos na pocetku da cemo se kladiti i ostale pri tome.
Kladimo se na Novozeladjanina, pa kako bude bice. Sam proces kladjenja je cudan. Nije da sam se kladila pa znam, ali sam mislila da to funkcionise po principu nasih kladionica. Javile smo momku sto nam je doneo pice, tako su nam rekli, ali smo morale da cekamo da se to obavi pred samu borbu..gde je?? gde je?? hocemo da se kladimo, ne znamo kome dajemo pare, hocemo dobiti neku potrvdu ili sta? Dolazi neki lik i daje nam isti iznos koji smo htele da ulozimo, i kaze ako pobedi njegov ide njemu, ako pobedi nas ostaje nama. Tako i bi. Dobileee smooo!!!!Popile smo po 3 mala piva, i napile se kao guzice!! Kakav divan, divan dan!!:)

Tajlandski boks

pobeda!!:)