Opet od spavanja nije bilo nista. Dan pred polazak me tresla euforija a tu je i pakovanje, prepakivanje, neprekidno preslisavanje da li cu sve poneti. Zatim sledi avion, sedista i pijani Rusi, i na kraju noc u sobi koja se trese! Postali smo besni! Kako da budes besan kad si na ovakvom putu?!! nema tome mesta, ne moze da bude..ustale smo iz kreveta oko 5 i krenule da prosetamo. Kapiram da je napolju ipak prijatnije nego unutra.
Ulice prepune ljudi, gledam dvadesetogodisnjake i razmisljam koliko smo zakrzljali kao zemlja. To bi trebalo da bude normalna stvar za svu omladinu. Veliko iskustvo, prilagodjavanje, ucenje i sirenje vidika.
Odosmo na sok od svezeg voca..hmhm..dragon fruit, star fruit, passion fruit i mango, odlicna kombinacija!
Kombi treba da dodje u 7 ujutru po nas..izlet je,ukratko receno sranje. Vise od 8 sati provedenih u kombiju, sa kratkim pauzama za obilazak, deluju dobro samo u odnosu predjeni kilometri-cena..Zeznuli smo se, ali sta da se radi.
na brodicu
Floating market
Posebno je bilo grozno sto je Jeci u jednom trenutku bilo toliko lose da smo htele odmah da se vratimo za Bangkok, ali to nije bilo moguce!!To me podsetilo na moju situaciju iz Perua , obilazak Pisaq-a, kada sam nakon neke degustacije bacila peglu, kakvu u zivotu nisam videla ni na tv-u. Iskreno, nema niceg goreg nego kad je coveku lose. Jedino sto zelis u tom trenutku da je da ti bude dobro, sve ostalo je nebitno. Trebali bi malo cesce da se podsecamo ovom mislju, zivecemo zdravije i srecnije.
Elem, vratili smo se za Bangkok oko 19.30. Ostavile smo stvari na cuvanje u guest house-u, platile uslugu tusiranja i sa malim rancevima krenuli ka zeleznickoj. Voz je 22h.
Jelena se malo uspanicila oko klase voza, ipak ima iskustvo sa Indijom i njihovim vozovima..Ja s druge strane, nemam predstavu uopste..jedino sto me brinulo je da li cemo na kraju imati mesta ili ne, jer su svi pricali o tome kako je prebukirano, mnogo ljudi itd.
Onako istripovana od svega toga, uzimam karte da vidim da li su nam sedista numerisana..uff..jesu..olaksanje..idemo ranije, idemo brzo, da mi zauzmemo nasa mesta za svaki slucaj. Vagon 9, sedista 47, 48. Pa ovo je udobro. Ne mozes vise ni da znas sta je istina sta nije. Nailazi par koji seda paralelno sa nama, bice sve ok. Zatim dolazi par Skota, nesto cudno gledaju. Imaju karte sa mestima 47, 48 i mi nastavljamo da caskamo kako su i nase karte sa tim brojevima. Momak klima glavom govoreci kako su mu na salteru rekli da svako inace seda gde god zeli. Pocinje opsta sprdanja oko toga kako su zapravo sve karte na sedistima 47 i 48. Uzimam karte jos jednom da proverim..neeeee..to su povratne karte!!Izlazim napolje da nadjem nas vagon da nije neko slucajno zauzeo mesta i da li je isti fazon..ulecem u vagon 3, koji jeste nas za odlazak do Chiang Mai-a. Uzani dvosedi, slabo tapacirani. To sto su slabo tapacirani cu podneti ali mnogo je brate usko..sedamo na sedista 47 i 48:) Ali nismo na tim sedistima!hahah..umor jbga..odlazimo na mesta 17,18 . Preko puta nas sedi lik, bekpeker i krecemo pricu oko II i III klase i svega sa sedistima, i pocinjemo da se smejemo, na sta on odgovara da ovo nije vagon 3, vec vagon 5! Ok..nemam komentar..:) Konacno smo seli na mesta koja nam pripadaju, mesta je bilo u vozu, pa smo se razvukli. Vozove jako volim, ali ovakvim se nisam do sada vozila. Ako nista drugo, saznali smo u kakvim se sve pozama moze spavati u vozu :D
No comments:
Post a Comment