Fai. Devojka toliko puna zivota! Moj covek! Kako sam srecna sto nam je bas ona zapala. Generalno se osecam prilicno srecno i sa glupostima. Rastereceno, slobodno i srecno. Sve moze i nista ne mora, sve je tako spontano.
Sobu smo trebale da napustimo jos ujutru, ali zaista nisam bila u stanju da se pakujem. Vec ludim od svih krpa, kojih je tako malo a toliko mi smetaju. Dodje mi da pobacam sve. Od silne vlage garaderoba i peskiri su non stop mokri. Samo cu natrpati sve u torbu kad se vratimo i to je to. Karte za Koh Phangan smo vec uzeli, tako da je stvar resena.
Kompas. Vezba sa kompasom pre odlaska na manji brod. Ometena sam. Zaboravila sam i broj torbe u koju sam stavila odelo, prsluk i peraja. Treba sad koja je torba a nas ima milion.Hahaha, ma ko ga sisa..
Kakve sirene, danas se osecam kao rodjena sa perajima. Slobodna, neuplasena, raspolozena. Jos bi bilo bolje da nemamo vezbe koje treba da radimo, da mogu u potpunosti da se prepustim veselim bojama i zivotu podvodnog sveta. Carolija.
Gonzo, Fai, Jelena, Javier, ja i Elad
Fai <3
Fai nam je pustala muziku na brodu, neki jungle, hip hop. Naravno da sam podivljala :))) Da bar moze da izbleji sa nama na Phanganu malo. Samo pozitivna energija prihvatljiva!
Cestitamo, zavrsili ste Open water course! Kartica ce stici na kucnu adresu, ko zna kad, a ako budem u finansijskoj prilici, mozda napravimo jos neki zaron..Jug Kambodze? Vijetnam? ako ne, onda Grcka preko leta.
Trcanjeee. Pakuj se, tusiraj se..ne,ne tusiraj se, pakuj se i bezi na brod za Phangan. Kombijem nazad u luku, a u luci 500 ljudi! Bez obzira na to sto smo kupili karte, mora da se ceka red za cekiranje! Aman! Brod nam je u 15.00h, stali smo da cekamo red, i Gonzo nam se izgubio negde. Sve je popunjeno. Sledeci dolazi za 20min. Voznja traje negde oko 2h.
Uhvatili smo kombi za Baan Tai odmah. Green peace bungalows. Simpaticna cista soba sa velikim udobnim krevetom i kupatilcem.
Veceras je jungle party, kako sam cula, to je ludilo. I jeste!!!!
O bozeee..u sred dzungle, kroz nesredjene puteve, stejdzevi, svetla, veseli ljudi, svako u svom tripu i fazonu i muzika koja je savrsena! Kofice i slamcice, osmesi i ljubav. To je to! Disem punim plucima , a noge ne mogu da prestanu da se krecu u ritmu. Just dance! Until the end of time! Ne zelim da se ovo zavrsi. Daaa, tu smo sreli i Roy-a i Aarona, sa Khao San Roada. Neverovatno je kako skoro pa nema potrebe dogovarati se sa bilo kim bilo sta, ljudi se prosto srecu na istim mestima i dogadjajima. To i jeste razlog dolaska. Odusevljenje samo raste!
Vratiti se kuci..ok, uzimamo taksi, Baan Tai, ok? Ok? u jednom trenutku staje, izlazimo napolje..nemam pojma gde se nalazimo..hahahhahha:))))
Tajlandjani su u svakom mestu drugaciji. Ovde, na Koh Phanganu nisu preterano ljubazni, nisu doduse bili ni na Koh Tao-u. U Bangkoku te svi presrecu, gde ides, gde si smesten, imas sve sredjeno..Ma kako ih samo ne mrzi da se cimaju oko toga sa svima ceo dan..ne bih imala strpljenja za to.
Jedna od boljih zurki na kojima sam bila u skorije vreme! Thumbs- up!
No comments:
Post a Comment