Ustale smo ranije da obidjemo hramove po Chiangu. Ovo mesto mi se toliko dopada, da razmisljam da li ima neki volonterki kamp, da se iskombinujem da dodjem , uplatim neku skolicu kuvanje ili tako nesto. Treba ici i za Pai, ali smo se skoncentrisale na ostrva i plaze, pa ako bude druge prilike za Tajland, onda ce to biti sever.
Opet isto cimanje. Jaooo, pa mi smo navodno doplatile za II klasu, ali nam na kartama pise III. Nista mi nije jasno vise. U jedno sam sigurna samo, Tajlandjani se non stop osmehuju ali isto tako nemaju pojma sta ih pitate. Tako im je odgovor na sve :" yess, yess" uz blago klimanje glavom. Cak i ako pitate da li treba ici levo ili desno, odgovor je isti.
Nista, videla sam da u II klasi ima mesta. Pitale smo konduktera da li moguce doplatiti za drugu, posto smo to vec trazile, ali se niko nije setio da pogleda sta pise na karti. Kaze, sve je puno. Uzele smo stvari i sele u II klasu, kako god. Kad budu dosli putnici cija su to mesta, vraticemo se na nasa i cao. Cvrc! Po ulasku u II klasu, neki dedica koji je sedeo preko puta mesta koje smo izabrale, mi je bukvalno oteo iz ruke karte i rekao kako mi nismo u ovim kolima, vec drugim. Pali matori..Dolazi kondukter opet, pa smo preduhitrile dedu, koji je sve vreme gledao kad ce neko da naidje da nas prijavi:))) Kao neka deca...Rekli smo da cemo se pomeriti cim budu dosli i ostale da sedimo na mestima...jeeeee..ali ne lezi vraze, posle 2 sata grickanja kojekakvih susenih riba, pirinca nas dedica je potpuno odlepio. Uzvrpoljio se i samo cekao da neko od nadredjenih prodje. Ne znam da li je bio neki bitan dogadjaj ili su trazili nekog, ali policija je bila skoro u svakom vagonu, na svakoj stanici i non stop se cirkulisalo. Dobile smo i upozorenje da vodimo racuna o svojim stvarima, ne ostavljamo nista, da ne bi dobilo noge. Nakon iskustva iz Perua, ostati bez para i dokumenata , u stanju sam da ne spavam uopste dok ne dodjemo na odrediste.
Nailazi jedan od nadredjenih i to je to. Moramo da idemo na nasa mesta. Nije pomagalo nista. Dedica se zadovoljno osmehuje a mi se sa rancevima vracamo na nase uske klupe. A tek kakvih likova u nasem vagonu, da se covek preplasi. A onda, jedan po jedan su krenuli da se vracaju i neki studenti, lokalci, jer je deda digao dzevu u celom vozu.
Besna sam. E nemoguce da nema nijednog mesta. Sedele smo oko 2h i bilo je jos praznih mesta. Sad cu da idemo od vagona do vagona i da pitam da svakog zaposlenog za mesto. U I klasi sam naletela na lika koji sprema krevete, kaze moram da se javim sefu. Ima 5 praznih mesta, nisu se pojavili na nekoj od prethodnih stanica.:)))))U prvom vagonu, iza posebnih vrata, oseca se miris jakih zacina. Kucam i ulazim unutra, oni onako veseli, sede oko velikog stola i jedu. Iz te prostorije se ulazi u manji kabinet. Tu je sef. Mi smo trazile II klasu, menjale smo kartu, receno nam je da je ok. Na kartama pise III, nismo gledale, nije ni vazno, hocemo da doplatimo da predjemo u II, rekao mi je Tao da 5 ljudi nije doslo, zapamtila sam i sedista. Stvar resena. Cak sam i izabrala mesta:) Idem po Jelenu, da uzmemo stvari i napokon se uvalimo u sedista bez bilo kakve bojazni. Dedici samo sto nije krenula para kroz usi kad nas je opet video..Osecam se tako zadovoljno:)
Oni sumnjivi likovi iz naseg prvobitnog vagona, su se setali celu noc, pa smo se toliko upetljale i obmotale rucke od ranceva oko ruku i nogu, da su mogli jedino u kompletu da nas pokupe.
Treba napraviti plan za Bangkok sutra. Menjamo smestaj, ici cemo u malo skuplji ali dosta mirniji, da se odmorimo.
No comments:
Post a Comment