Dan 67 -68 : crvene dine

Da li ici do grada ili na crvene dine ili do tornja?
Idemo do tornja. Uhvatile smo lokalni autobus, kazu da staje tamo.
Nema autobuskih stanica, vec bus staje svuda kada ljudi mahnu. Nije mi jasno kako smo se vozile stalno istim busom, sa istim vozacem i kondukterom, a toliko ih ima.

Krenule smo kasno, pa nam nije ostalo mnogo vremena, ali mozemo da iznajmimo motor taksi pa da idemo na zalazak do crvenih dina. Ako smo Jon i ja mogli da se vozimo sa jos jednim likom na motoru, mozemo i nas dve.
Osim crvenih postoje i bele ali se nalaze na 45km odatle.
Vetar je duvao toliko jako da smo jedva uspele da se slikamo. Kosa, lice i vrat, da ne govorim o garderobi su bili puni peska.

Dolazimo sutra opet.
Stize me umor od svega ranije.
Gledala sam neke slike pescanih dina iz Maroka, ovako samo jos misticnije ih zamisljam.
Jedva cekam Maroko!

Treba da nastavimo put dalje. Gde? za Nha Trang. Pojavio se problem. Nema karata, ni za bus ni za voz
 ( voz je u Vijetnamu inace skuplji nego bus). Ali, ipak smo uspele. Krecemo sutra u 14h.
Plazo, dolazimo!