Dan 63: Saigon- Jonov rodjendan

Srecan rodjendan dragi! Jeste da je u busu, nikad gorem, jeste da nam je vruce, ali sta je tu je. Daj da nazdravimo!
Prelazak u drugi autobus u Phnom-u koji je bio malo udobniji, jer smo se smestili u saragama.

Ja sam i uspela da spavam jer sam uvalila glavu kod Jona. Samo da stignemo u Saigon.
Po dolasku, Jon je poneo sve stvari i otisao do hotela a ja sam otisla sa Jelenom da nadjemo smestaj. Idemo sad nazad da nadjemo Windsor Plazu. U " pidzami" , majici bez rukava, carapama ( koje sam nosila da ne bih inficirala nogu), japankama preko carapa i normalno cupavom kosom, pojavljujem se u hotelu sa 5 zvezdica.

" Dobar dan , da se cekiram". Pogledale su me malo cudno. Moj decko je vec tu, samo ne znam u kom smo broju sobe".
"Pasos, molim". I to je bilo to. A soba ludilo! Pogled na ceo grad. I neverovatan bezobrazluk! Interneta ima u sobi ali za 20$ po danu! Cene su vec visoke ali ovo je bilo preterano!
Kupatilo, kadaa!! Za mene nije bilo vece srece! Napunili smo kadu i od miline sam mogla da zaspim.
Kako nemamo neta, idemo po Jecu pa u izlazak. Svi nam non stop govore da pazimo na stvari.
Nista i onako ne nosim sa sobom. Pare u dzepu, cigarete, upaljac i kljuc.
Prvo smo otisli do jednog kluba, pa nije bilo guzve, zatim do drugog gde je bilo ljudi ali se rano zatvorio, pa se ponovo vratili na pocetno mesto.

Ni Jonu ni meni se nije spavalo, pa smo setali, setali i pricali dok nije svanulo.
Osecam stabilnost naseg odnosa nakon ovog razgovora. Sve poprima drugu velicinu iako je jos uvek rano za bilo kakav sud.
"Dodji da vidis kako je na vrhu, idemo na bazen", rece Jon. Presvukli smo se brzinski i popeli na poslednji sprat. Grad koji jos uvek spava, sve je mirno i sunce koje lagano izlazi.
Bucnuli se, ali nije bilo romanticno vec hladno :) Nazad u sobu i spavanjac.