Pakovanje. Torba mi se ne cini tako teska, ali izgleda prilicno glomazna. Krecemo svi zajedno, nas Steve, drugi Steve, Hariet, Adam, Jelena i ja. Resili smo da uzmemo sobu u gradu i da tu ostavimo stvari. Meni je bez poente da idem na ostrvo samo zbog zurke, tako da cu da ostanem bar jos jednu noc. Svi ostali su u tripu da se vrate prvim brodom.
Svaba je ostavio hard disk na popravci, pa smo mi Rawi, krenuli do veliikog otvorenog marketa.
Velika pijaca, nista specijalno, ali sam dobila ideju da se sredimo veceras :) Mozda da kupimo neke haljine, sto da ne :))
Nasla sam neku suknjicu, napravljenu od braon mrezica, krpica. Jeca je probavala neke haljine ali je sve mnogo kratko.
Frizer! Nakon 10 dana bi bilo krajnje vreme da operem kosu, sa nadam se neslanom vodom. Kako drugacije, nego da Jeca uradi lokne, a ja ispeglam kosu. Klasika, svako hoce ono sto nema.
Sobu smo nasli pored luke za 12 $, ostavili stvari, istusirali se i krenuli. Spakovala sam samo ves, kupace gace, sorc, cetkicu i pastu za zube i roll on.
Dolazimo na praznu plazu, veliki bar, sluzi se klopa, pici neki reggae. Sta?
Pa ne preostaje nam nista drugo vec da pijemo kambodzijski viski.
Ovo bi mogao da bude dogadjaj na koji bi bekpekeri iz cele Kambodze dolazili samo na zurku, ali nazalost nije. Velika cista plaza, dj bina, sankovi, jedino sto nedostaje je organizacija. DJ je pustao neko tesko sranje, da smo ga molili da pusti nesto brze, kaze :" Zapalicu vas ja kasnije, sigurno ". Ma, vazi.
Da, zaboravih da kazem da sam videla Toma i Johanu. Znala sam da su otisli na neko ostrvo ali nisam imala pojma na koje. Ona je trebala da mi javi na fejsu kako je tu gde su, pa da vidimo gde cemo mi ici. To se nije desilo, a sada je jasno i zasto. Zato sto na ostrvima nema nicega. Bukvalno. Nema interneta, nema net kafea, komunikacija samo putem telefona.
Elem, oni su ovde vec 6 dana, i kazu da je ludilo. Ne moze ni da se pretpostavi kako ovo izgleda u toku dana. Uglavnom, oni spavaju u visecim vrecama koje imaju zastitu od komaraca, 2,5$ po danu. Ostajem sigurno. Najveci trip mi je bio da budem u bungalovu na drvetu ali ni ovo ne zvuci lose. Sacekacemo jutro pa cemo videti.
Svi smo se vec bili pogubili, a meni se bar prispavalo. Vece je sveze i nisam ponela nista sa dugim rukavima. Tu kod bine, su mali satori od mreza za komarce. Rece mi Steve da je sedeo tu sa Hariet, pa mi je pomogao da se smestim. Naravno da nije bilo moguce da se spava tu, muzika mi tutnji, ali sam bar malo odmarala oci. Ljudi prolaze, pricaju, djuskaju, samo da mi neko ne padne ovde. U tom trenutku nailazi neki matorac. Sta ovaj sad hoce?
"Jel ti dobro?"
- " jeste, samo hocu malo da odmorim"
"Nemoj da se plasis, ja radim ovde, samo sam hteo da budem siguran da je sve ok. Imas vode? Imas, ok. Jel ti hladno?"
-" pa jeste malo "
-" sad cu da dodjem."
Pogledom sam ga ispratila, vidim da ide i do drugih satora i sa sumnjam da ce mi ista doneti ali ok. Aliiii, nakon 5 min eto njega sa velikim carsafom.
"Izvoli, nisam mogao da nadjem nista drugo ali sam ti doneo carsaf. Veliki je, umotaj se dobro i nemoj da ti ledja budu gola"
Savrseno!
Nisam doduse mogla da lezim tu jos dugo, a nisam ni imala snage da idem pesaka oko 1,5km do Toma i Johane, pa sam stavila ranac na ledja, umotala se u posteljinu koja mi je data, i kao beli duh hodala po mesecini trazeci zgodno mesto.
Nasla sam neko drveno postolje sa pogledom na more, sklupcala se, obmotala skroz carsafom i zaspala.
No comments:
Post a Comment