Dan 10: Jao jao sa Juneyao

Na netu sam nasla voznu kartu za 302 CNY sa Shanghai Hongqiao stanice, pod rednim brojem D316. Putuje se 9h, i to je prihvatljivo. Idemo na stanicu da se raspitamo i napokon zavrsimo sa tim vise. Najjeftiniji avio prevoz smo nasle za 520 CNY preko Spring Airlines-a, bez torbi. Bila je jos jedna kompanija JuneYao Airlines koja je imala cenu od 62e bez taksi na netu. Jeca je uzela br telefona pa smo zvali sa recepcije da se raspitamo, ima mesta za 19.11. i cena sa svim taksama je 510 CNY.
Ako nema voznih karata po 302 CNY, idemo avionom.

Shanghai Hongqiao je nova stanica. Vec me izludjuje konstantno cekiranje i proveravanje svuda. Idete na metro stanicu, torba na skeniranje, ulazite u zgradu, muzej skeniranje opet, ulazak na stanicu skeniranje…ajde vise od**bite!

Hongqiao zeleznicka stanica

Redovi, redovi,redovi..Vise poente ima pricati na srpskom nego na engleskom.
Najjeftinija karta kosta oko 400 CNY. Ne isplati se..Idemo da nadjemo taj JuneYao Airlines. Nalazi se u Ya’an ulici, kao i filipinski konzulat.

 Broj 596. Prosle smo ga. Vracamo se, i uspostavlja se da je to ulaz u zavucenu zgradu, koja je u stanju raspadanja. Na ulazu stoji porter, prica telefonom i potpuno nas ignorise. Pokazujemo mu naziv avio kompanije, dok on odricno mase rukama i govori nam da idemo. Ova stvar toliko iritira. To mahanje rukom, sa ili bez reci “ No” i nekim pogledom mrznje.Ma vazi…idemo u zgradu, pa cemo videti gde je to, na pravoj smo adresi, jedino ako nisu u medjuvremenu promenili lokaciju J))))
Hodnici kao iz nekog posleratnog filma, prasnjavi, smrdljivi, napusteni, zuti. Na svakih 7,8 metara se nalaze po koja vrata sa rednim brojem na sredini.
Krenule smo sa poslednjeg sprata, pa cemo se spustati do prizemlja.
4 sprat, nije tu..Ne mogu da dodjem sebi koliko je oronulo sve. Nailazimo na jednu devojku na 3.spratu.. Ne zna ni sta je pitamo, isto mase rukom da ne zna za avio kompaniju, pokazujemo joj papir na kome je napisan naziv, za slucaj da ne izgovaramo nesto kako treba i opet to mahanje rukom..ok, ok..
Kina nije za kratkofitiljne ljude!!!  Ostavljamo devojku i krecemo dalje po hodnicima, u nadi da cemo na ici na bilo kakav natpis. I, eto ga!!! Zovem Jelenu da dodje, da se uverimo da smo na pravom mestu. Slika u ovom slucaju govori vise od reci.

                          http://www.youtube.com/watch?v=hxsBO66-eXE&feature=youtu.be
Najludje od svega je sto smo mi zaista kupile karte ovde! Prvo smo se sporazumevale rukama, jer devojka zna samo “Yes, no, sorry & thank you “ I to je bilo sve od engleskog. Pricala je sa nekim preko telefona, pa taj neko sa Jelenom ,pa onda opet sa njom i to je trajalooooo i trajaloooo i trajalooo..Nakon pola sata smo se povezali u pricu za kad nam trebaju karte, odakle bla bla..Onda je poceo da radi i njihova verzija google translate-a, pa smo sve tri pocele da se smejemo na glas J I sve ispalo na kraju cool.

Ona kineski a mi srpski, i eto resenja :)

 Mi smo karte kupile, ali sad dolazi do drugog cimanja. Ne moze da nam se izda karta, jer smo u njihovom sistemu, i treba na aerodromu samo da predamo pasos. Sve je to ok, ali mora da nam da neku potvrdu da smo platile. Izvukla je na kraju nesto I dala nam. Valjda je ok. Smara me cela ova prica vise i Sangaj mi ne prija.