Dan 1 : Let za Tokio

"Marija, jel znas koliko je sati?"
Uvek me prepadnu ovakve stvari. Uf..mama, nemoj da me plasis.
Oseca se miris neke klope..njami, njami..Jos danas i posle toga nema vise..Vracamo se na koriscenje stapica i strapac po ceo dan.
Ove obrascice necemo imati u povratku ( ili se bar tome nadamo).

Marija i Jelena ispred aerodroma "Nikola Tesla"

Letimo Etihadom do Abu Dabija, a nakon sat i po, imamo presedanje za Tokio.
Moja drugarica Irena, danas pocinje da radi kod njih kao stjuardesa, i bilo bi bas kul da se sretnemo.
Ako ne sad, onda bar u povratku.
Let do Abu Dabija, nismo osetile, 5h je bukvalno proletelo. Idemo da nadjemo gate za let za Tokio i da se malo svrckamo na netu. 

Napomena: cigarete iz free shop-a u Abu Dabiju su jeftinije nego u Srbiji. Marlboro light 21$.
Prikacile smo se na net, i zaboravile se. Ma opusteno, cucemo nasa imena a i tu smo jedan sprat ispod gejta.
Niko ne poziva Maridzu i Dzelenu, laganica.

Gledam na sat, i 25min do poletanja.."Jelena, hocemo li da krecemo?" Zurimo niz
na fejs, i u jednom trenutku, kazem Jeleni :" hocemo li da krenemo?"

Spustamo se do gejta, jbte nema nikoga. Sta?? Na ekranu pise "Last call " Tokyo..dve sluzbenice stoje, uzimaju pasose, jedna trci napolje zato sto je autobus bio spreman da krene..A jooj..sta ovo bi?
Na stepenistu aviona neki Indus nas gleda i smeje se " you are the last guests" ..Ne smem ni da zamislim sta mi bilo da smo propustile let..jer stvarno nemam pojma sta bi onda radile..
Avion, jos veci, jos udobniji i polu prazan. Etihad je najbolja avio kompanija kojom sam do sada letela.
Razbaskarile smo se, svaka po dva sedista...klopica i kunt, da sutra stignemo odmorne, kad nam se vec ukazala prilika

   Ziveo Etihad

Ni ovaj let nismo osetile. Trajao je 9h, od toga sam spavala 4h ( a nismo gledale nijedan film).
Pricala sam sa stjuartima i stjuardesama i resavali smo logicne zadatke.
Evo jednog i za vas..imate u 3 reda po 3 tacke..treba u 4 linije da spojite sve tacke, iz jednog poteza :)