Dan 3: Harajuku & Shinjuku i jos nesto kuku :)

Budim se u 06h.
Jelena je ustala pola sata kasnije. Nemamo jos konkretan plan za danas.
Taman sto sam zavrsila razgovor sa mamom, nije proslo 30 min, odjednom poce nesto da se trese.
Jelena i ja se samo pogledasmo. Da li se ovo neko seksa ili je zemljotres? Trajalo je manje od minuta.
Na Zakintosu je to normalna stvar, pa ako je i ovde ( a kazu da bude jednom mesecno), nema razloga za brigu.

Shinjuku-ku

Na putu do metroa, nalecemo na devojku koju smo videli u dolasku. Mislim da se zove Fira, Belgijanka.
Nakon razgovora sa njom, odlucile smo da idemo do Meiji Jinga. To je Sinto svetiliste, a Sinto je japanska drevna religija, duboko ukorenjena u japanskom nacinu zivota. Ogroman kompleks, pokriven sumom, prelepim parkovima, u koje ljudi ulaze besprekorno obuceni. Videle smo mnoge koji su se danas tu vencavali, i dosta decice tradicionalno obucene.

Hram je posvecen caru Mucuhitu ( Meiji) i njegovoj zeni. On je bio bitan jer je napravio drasticne promene u ekonomiji, kulturi i politici Japana, uspostavio centralnu vlast i od nerazvijene zemlje napravio modernu drzavu. Nakon njihove smrti, ljudi su zeleli da obeleze njihov doprinos i pokazu postovanje koje ce trajati zauvek. Pa su tako posadili 100.000 stabala iz celog Japana i inostranstva da bi stvorili ovu predivnu sumu.
Danas, lokalci i turisti pokazuju postovanje tako sto ubacuju novcic u drvene sanduke ispred hrama, zatim se poklone 2 puta , potapsu rukama 2 puta i poklone se jos jednom. Fotografisanje nije dozvoljeno, ali nije da nije izvodljivo. Mi nismo zelele da slikamo.

Meiji Jingu

Danasnji dozivljaj ovog grada je potpuno druga prica. Ovakav Tokio sam ocekivala. Oblakoderi, svetlece reklame,napredna tehnologija s jedne strane, i tradicionalost sa druge.

Ljudi su neverovatni.. niko, ali bukvalno niko koga smo zaustavile da pitamo bilo sta, nije rekao da zuri, odmahnuo rukom ili rekao da ne zna ( koliko god da ne znaju engleski). Obicno se kucka po telefonu, rukama se mase, oni na japanskom, mi na engleskom ( mada bi i sa srpskim bio isti rezultat), i na kraju se dodje do odgovora.
Ima ih raznih. Setaju se odela najpoznatijih kreatora, do najcudnijih frizura ( kako kod muskaraca, tako i kod zena) svih boja ( bukvalno) :D Zatim uniforme, kratke suknjice, medice i ostale gluposti svuda po garderobi i kosi..Nasmejani setaju kroz grad, svako u svom fazonu, i niko nikome ne smeta. To je prava stvar.

Otpale su mi noge!! Krenule smo oko 10h, vratile se oko 20h. Da, u Tokiju skoro da nigde nema klupe! Trava je svuda podsisana, cvece na svakom koraku, ali klupe za sedenje nema. Pusenje nije dozvoljeno na ulici, postoje odredjeni blokovi " smoking zone" ( kao sto su prostorije za pusace u odredjenim firmama i na aerodromima, samo je ovo na otvorenom). Ako nista drugo, dobro je jer sam popusila samo 2 cigarete za ceo dan. Zanimljivo je da slabo ima i kanti za smece, obicno je to neki cosak, iznad kojeg se nalazi natpis ( na japanskom,naravno), pa ljudi samo ostave djubre i to je to. Neverovatno je cisto svuda.

pusacka zona

Sa Firom ( ako se devojka tako zove, ako ne,onda cu je ja tako zvati) smo se dogovorile da izadjemo na pice veceras, ali od toga nema nista. Mozda sutra.
Castile smo se vecerom u pravom japanskom stilu, Sushi! Reci cu samo mljac :) jedan mi se samo nije dopao, ali ostalo je fenomenalno.

ovo u desnom donjem uglu mi je bilo bas gadno, ostalo je super :)