Dan 55: Kako mi je pocela 2014.-ta/ Let za Flores

Cula sam Tes kad se vratila, bilo je oko 5-5.30 ujutru. Ukrali joj iphone! Kaze da je bilo u onom klubu gde smo svi bili zajedno, jer je ostavila otvorenu torbicu..Lose vesti za pocetak godine..I ona ce da krene sa mnom ujutru, pa ce ostati kod drugara u Legianu do popodne, a onda krenuti za Ubud. Spakova se na brzu i izadjosmo ispred da sacekamo dogovoreni taksi, koji se nije pojavio! To je problem, jer vikendica u kojoj smo smesteni je izvan Seminjaka i taksisti ne prolaze. Otisle smo do prvog obliznjeg hotela da porucimo jedan, kada se nakon par minuta pojavljuje lik i kaze da za vreme novogodisnjih praznika ne ukljucuju taksimetar, vec je cena fiksna 250.000 rupija!!!!!!!!!!! Kako da ne! Cao zdravo!! Besna nastavljam dalje, jos uvek imam vremena ali u sledecih 15minuta moram da nadjem prevoz kako znam i umem, inace mogu da izgubim let! Nalecemo na ojeke koji su nas sinoc odbacili do grada. 100.000 po osobi! Ne moze! Tes me gleda izbezumljeno..dok joj ja pricam da ne brine i da cemo naci nesto..”Ti si ta koja treba da stigne na aerodrom, meni se ne zuri”, rece.
Zaustavlja se kombi kraj male kantine. Ako idu do centra Seminjaka, pa cu odande uzeti taksi..Cvrc..Drugi kombi, opet nista..Iz male ulicice kraj nekog opet fensi resorta, izlazi auto..Krecem da trcim sa sve rancem na ledjima..Staju.
- Izvinite, da ne idete mozda do centra Seminjaka?

-Idemo. Ja moram da stignem na aerodrom, a taksista se nije pojavio. Ovde su nam dali neke nenormalne cene za taksi pa ako mozemo sa vama.

-Moze, nasmesi se decko i njegova majka koja je bila na mestu suvozaca.Tes upade u kola, sa osmehom od uva do uva. “ Ti si nemoguca”!!

Na kraju balade su mene odbacili na aerodrom,a Tes u Legian..Pa, nije tako los pocetak godine..Kisa je pljustala, pljustala..Uzas..Let mi je pomeren 2h, nije strasno..

U avionu nas nije bilo ni 20.Po dolasku u Labuan Bajo, uzela sam ojek i otisla do “centra” ( mesto oko luke i dzamije). U Sanuru sam pricala sa lokalcima koji prodaju ture, i neki od njih su bili sa Floresa, pa sam dobila preporuku za smestaj, jer me zabrinjavala cinjenica da na netu nije moglo da se nadje nista jeftinije od 18e po danu! Naci cu valjda nesto jeftinije na licu mesta, nemoguce da su te cene. Ako jesu, idem za 3 dana..Ne znam gde, ali moram da palim odatle.Prvo sam otisla u smestaj koji su mi preporucili ljudi iz Sanura. Sve je puno. Naleteh na rupcagu, ali rupcagu za koju su mi trazili 100.000 rupija. Vrata se sama otvaraju,nema ni prozore normalne, a u sobi samo krevet. Zidovi prljavi, krevet mi deluje kao leglo zaraze, ne zelim ni da zamislim kakvo je grupno kupatilo..Idem dalje..Nalecem na diving centar, gde pise da imaju “budget accommodation”..krecemo neku spiku o ronjenju..Ronim, ali nisam u mogucnosti sada, zanima me smestaj, moram da odmorim jer vec 2 dana povracam, i samo hocu da legnem da spavam..Imamo povoljan krevet, ali moras da delis sobu sa jednom Indonezankom. Milina! Nije problem, sto cu da delim sobu..Kupatilo je jezivo, ali moze da se proguta, soba je mala, ali deluje ok.Agita, devojka sa kojom sam delila sobu, je iz Surabaje. Radi ovde u dive shop-u. Skontale smo se :) Ceo dan sam skoro prespavala. Nemam plan ni program osim da moram da se odmorim i ozdravim.