Dan 47-49: Gili Air

Vec sam se privikla na ljude u hostelu, i tesko da mi se napusta ovo mesto.
Ubedila sam Tes da treba da ide na OW kurs, je je ronjenje jedna divna stvar, a sa sertifikatom ce moci da roni svuda.
 Imajuci u vidu da smo u Indoneziji, jednoj od najboljih zemalja na svetu za ronjenje i snorkeling, takva odluka nikako ne moze biti pogresna. Zivelooo ronjenje!!!

Prva zurka na Gili Airu. Prvo smo se okupili ispred diving centra, jer oni slave Bozic I pili vino od palme ( nije lose). Lokalni alkohol se zove arak, ali sam cula i citala da treba biti oprezan s tim jer ima veliki procenat metanola, pa su se mnogi potrovali.
 Nisam neki fan alkohola, u svakom slucaju.
Jos uvek nisam sigurna gde i sta raditi za Novu Godinu. Ostaje mi se ovde, ali osecam da je vreme da se krene. 

 U Kuti sam morala da otkazem smestaj, a nema nista jeftinije od 20e po danu. Kuta otpada, a od svih ljudi koje sam upoznala do sada, nisam cula nijedan pozitivan komentar za mesto. Super je za dvadesetogodisnje Australijance koji su dosli da budu razvaljeni od zivota, i to mi uopste nije privlacno.
Sanur mi deluje kao mesto sa finom plazom. Tamo cu.
Tes zavrsava kurs 26.12., i hoce da se vrati na Bali za NG. Sanur joj odgovara jer nije bila tamo, pa cemo krenuti zajedno. Upoznala je neku ekipu pre dolaska na Gili Air, pa kaze da ne bi bilo lose da budemo u Kuti samo za Novaka. Od Sanura, to je nekih 45min-sat vremena, u zavisnosti od guzve.
Moj problem nije gde biti na Baliju, vec sta raditi posle Balija.
Flores,Flores..ostrvo Komodo, najbolja mesta za ronjenje I snorkeling.
Postoji vise opcija:

1) uzeti brod (turisticki), preko Lomboka, putovanje oko 3 dana, cena oko 1.7-2 miliona rupija. Skupo

2) ici sporim brodom sa Lomboka, pa busom, putovanje 2-2,5 dana, cena oko 400.000 rupija, s tim sto mi treba jos 100.000 da dodjem do Lomboka i trebace mi jos min 150.000 za has ta dva dana

3) leteti iz Denpasara za Labuan Bajo ( oko 700.000)

Jen, Engleskinja koju sam upoznala prosle godine u Maleziji, je pokradena na sporom brodu, prosle godine. Putujem sama, i tesko mi je da vodim racuna o stvarima na putu duzem od 20h      ( a ovo je put od 2 dana).
Treba ici do wc-a, spavati, prosetati se po brodu malo..Ne mogu da rizikujem da mi se tako nesto desi. U rancu nemam nista vredno, nista , bukvalno nista kupila nisam , ali ne zelim da razmisljam da ostanem bez tih majica koje imam, mreze za komarce, posteljine, cebeta, samog ranca koji je najvredniji..
Najpovoljniji let koji sam nasla je 01.01.2014. , ujutru. Ne preostaje mi nista drugo nego da to bukiram.
Ukucam sve podatke, dodjem do placanja I trazi mi broj za placanje taksi sa grcke kartice, koji naravno nemam.Stigla mi je potvrda na email ali mi nije jasno da li je placeno ili ne, jer je na sajtu pisalo da nije potrvdjeno, i jos jedna sitnica, da je umesto 700.000 rupija, cena 700.000$ :-)))) Postoji broj telefona, moj telefon vise ne radi, a novi nisam kupila. Ljudi sa recepcije su mi pomogli, jer se ipak radi o lokalnom pozivu, I rekli kako je karta uzeta ali nije diretno preko njih, vec preko Travel agenta, sto znaci da treba tamo da platim?? Kod kod travel agenta treba da idem, ne znaju, ali su mi dali broj telefona koji treba da pozovem, za koji se ispostavilo da je neispravan ( a samo taj broj imaju). Sta reci?
Cim dodjem u Sanur, otici cu direktno do avio kompanije da vidim o cemu se radi.


Vracamo se zurci na plazi...Koktelcici, vatra, nasa golisava, znojava tela, drumic, okean i zvezde!!