Dan 56-61: Jedan zivot, 1500 dusa

Naspavala sam se lepo. Krenuh na dorucak koji mi je bio ukljucen u cenu smestaja, i nalazio se iznad Paradise diving centra. Na putu sretoh dvoje ljudi koji su juce doleteli sa mnom. Procaskasmo o planovima puta. Ono sto smo svi zeleli je da idemo na ostrva Rinca i Komodo. Razmenili smo fejsbukove i dogovorili popodnevno okupljanje za konacan dogovor. 

Na Gili Air-u sam dobila kontakt lokalca ( Ivan) koji ima brod, sa kojim mogu sve da se dogovorim. Obisla sam par turistickih agencija i diving centara da se raspitam oko cena i najjeftinije sto sam nasla je 700.000 rupija za Komodo i 300.000 za Rincu.
Pozvala sam Ivana i nasli smo se u luci. Ljupko jedno bice, veoma mirno. Cene svega, pa i izleta zavise od broja putnika. Tako da ako ides sam, placas minimum za dvoje ljudi, i to je pravilo za sve, pa cak i za autobuske karte!!!
Par koji sam gore navela je iz Francuske, Laura i Rivo,koji je originalno sa Madagaskara. Moram kako znam i umem da se uklopim sa nekim za ovo, sto znaci ako ne sa njima, onda necu moci da idem dok ne nadjem nekoga. Sa Ivanom smo dogovorili cenu koja bi bila 700.000rupija za Rincu, Komodo i nocenje kod njega. Meni je odmah predlozio, posto znam njegovu drugaricu ( po njenoj preporuci sam dobila kontakt) da mogu da ostanem duze ukoliko to zelim. Uzela sam to sa rezervom dok ne vidim sta Francuzi kazu.
Predvece kad smo se nasli, najbolje je bilo da pozovem Ivana im dogovorimo se svo troje. Tako i bi. Vidim da su nesto poceli da se mrgode povodom cene. Ukucala sam joj na laptopu da mislim da je ok da platimo 2 miliona, jer mozemo tamo da prenocimo noc ili dve, a sve ostale ture , ovako kako smo mi zamislili kostaju million po osobi. Odgovor je bio, ja bih da probam sa 500.000..Ok, probaj…Ima nesto u njihovim reakcijama sto mi se od starta nije dopalo, ali sta je tu je..Nasli smo se na 600.000rupija po osobi, bez klope i kontam da je to vise nego dobar dogovor
. Za klopu je dogovor bio da odemo u nabavku a onda cemo dati Ivanovoj zeni, pa ce ona kuvati..Medjutim…
Nekako mi je bilo logicno da nakupujemo sve sto na treba za 2 dana i podelimo racun na tri dela. Ali kad sam videla da prave pitanje oko nudli da li su 3000 ili 5000 rupija, ostala sam bez teksta! Komentar je bio da treba gledati odnos kolicine i cene! Izdvojili su se sa strane i nista mi nije bilo jasno.  

-“ Da uzmem jedno ulje i zacine?” pitah. Rivo mi je na to ironicno odgovorio: “ Zar nemaju ulje u kuci?” To je bio kraj za mene.
Da neko tako nesto kaze za ulje koje kosta 50 dinara. Svi smo na budzetu, slazem se, ali ovi ljudi imaju vecu potrebu za tih 50 dinara, nego mi.
“ Ok, kupite onda sta mislite da vam treba”, odgovorila sam i vrlo razocarana nastavila da setam po radnji sa Ivanom. Uzeli smo konzerve, nudle za celu porodicu, zacine,secer, kafu, sampon, kupke i slatkise za decu. Ovo dvoje je i jos razmisljalo da nosi vodu sa sobom. Sa kim ja idemmmm???!!!! Dala sam Ivanu kesu da odnese na brod i pozelela svima laku noc.
Sa Agatom sam imala dug razgovor na temu Francuza. Ne dopada mi se cinjenica da idem sa njima, napunili su me negativnom energijom..Kakav je to stav jebote!!
Trebali smo da se nadjemo u 7. Nije ih bilo. Pojavili su se posle pola sata, prisli poljubili me u obraz i nastavili. Popustila sam nakon toga. Sva sreca sto smo dali pola para juce, u suprotnom me ne bi iznenadilo da se nisu pojavili uopste.
Brodic je mali, ali simpatican..ide sporo i motor se jako cuje, ali je okean miran i uzivala sam u plovidbi..Do Rince ima 2h voznje..
Platili smo ulaznice koje nam vaze 3 dana, 20.000 za nacionalni park, 50.000 za kameru i 80.000 za vodica.
Ja sam spakovala stvari samo za 2 dana, kupace gace, sorc, 3 majice i sredstva za higijenu. Ostatak sam ostavila kod Agite u sobi, cak i da se ne vratim u taj smestaj, posto ona tu stanuje, mogu da dodjem bilo kad da uzmem. Tek kad smo stigli na Rincu setila sam se da nisam ponela patike !Sjajno! Po ulasku u park, skontah da nisam ponela ni sprej protiv komaraca, jos bolje! Francuzi naravno nisu ni vodu poneli, samo torbice sa vrednostima.Izabrali smo najduzi trek, a najvise zivotinja smo videli samo na samom ulasku u park. Cetiri lenja komoda i jednog koji je bio u pokretu. U ustima imaju dosta bakterija, opasni su i brzi, ali mogu da trce samo pravolinijski, pa ako se desi da nekog napadnu, treba trcati cik cak. Ako dotaknu nogu ili drugi deo tela, nije toliko opasno, hitnim odlaskom u bolnicu se sve brzo resava. Ali kada je u pitanju stomak, umire se na mestu. Tako nam bar rece vodic. Ja kapiram da ih u parku hrane, pa su zato mirni, ali nam vodic rece da se desava da neki put i napadnu.

Od drugim putnika sam cula da je Rinca bolja za trekking, ja nisam odusevljena. Nisam uzivala uopste imajuci u vidu da idemo kroz blato, da sam u japankama, prljava do kolena i da mi se noge non stop klizaju. Rivo je isto tako krenuo. Po onome sto sam videla na mapi, mislim da bismo bolje prosli sto se tice zivotinjskog sveta das mo isli na medium trek, ali kako god..Za nesto manje od 2h vratili smo se do broda odakle idemo na Komodo, sa stajanjima za snorkeling.

Komodo je veliko ostrvo ali na njemu postoji samo jedno selo. Otprilike 1500 ljudi. Sve kuce su nalik jedna drugoj, pravljene na veoma bazicnom nivou. Nemaju toalete, vec poljski wc, a kupatila im je obezbedila opstina recimo. Obicno wc nalazi pored kupatila. Deo koji je ogradjen za vodu, pa se koficom polivate i tusirate.
Unutar kuce je sve od betona sa musemom koja se nalazi na podu dnevne sobe, i taj deo se non stop cisti. Spavace sobe su ogradjene vestackim zidovima( obicno nema prozora), i na podu se samo nalazi dusek.

Upoznali smo Ivanovu zenu Ati, i njegove dve kcerke Arthu i Pritu.
Ati nam je spremila veceru gde je bilo kozijeg mesa ,pirinca, sosa od kikirikija i neka vrsta ribe.
Sve sto sam kupila dala sam odmah da nose u kuhinju. Francuzi su se pravili nemi.
Odmah nakon vecere sam otisla da spavam. Sunce je bilo jako i ja sam dugo pricala sa Agitom prethodne veceri pa sam bila umorna ko pas. Da, otisla sam u krevet u 19h! 
Bez obzira na to ustala sam poslednja u 09h ujutru. Svi su vec bili budni.
Nakon dorucka smo krenuli u park na Komodu. Ivan mi dade odgovorajuce patike za trekking, i ovako odmorna mogu da sibcim ceo dan. Neuporedivo bolji trek na Komodu. Vise zmajeva, jeleni, zelena zmija ( jedna od otrovnijih na svetu).

\

 Svi koji me poznaju, znaju da ja zmiju ne mogu da pogledam ni na tv-u, ali mi nekako bilo milo sto sam je videla, pa sam projurila dalje..Vodic nam je bio neki mrstavac, koji je sve vreme isao po 10m ispred nas, mrzovoljan jer smo se odlucili za dug trek opet..Nista mi nije smetalo, ne dam da mi pokvare dan..Puni utisaka i zadovoljni za brojem zmajeva koje smo videli ( bila je cak i akcija seksa), krecemo na Pink beach na snorkeling..U plicaku maltene, a takvi korali i toliko ribe..Zanela sam se kad sam primetila da me struja odvela skoro do kraja plaze,i jednim delom sam se bar borila da doplivam nazad..Struje su bas bas jake ovde..Druga plaza na koju smo otisli ( ne znam joj ime) ali osim 3 lokalna decaka, nije bilo nikog, bi trebala da ima naziv Pink ili Red beach jer zaista to i jeste, sto nije slucaj sa prethodnom. 

Zalazak smo cekali da ostrvu shishmisa..Ogromni su!!
Vracamo se Ivanovoj kuci,klopa i caskanje. 

Ivan me pitao te veceri, kad smo isli da kupimo cigarete ako zelim da ostanem, on ce

morati da ide da radi, ali ja mogu da budem sa Ati i decom.
Vec sam se osecala lose povodom Francuza i tolikog stipsarenja, da sam jedva cekala da odu. Bilo mi je vise nego bljak kad sam videla kako se ne stide da uzmu sve sto im se iznese, a pritom nose svoju kutiju caja u plasticnoj kutiji i nakon konzumacije vracaju u plasticnu kutiju i nose u nasu sobu! Jebeni caj! Aman zaman! Da li su kupili 4 pakovanja nudli od po 2000 rupija za 2 dana na ostrvu i konzervu tunjevine??

Pitala sam ih da li misle da trebamo da damo neku kintu za klopu, jer nismo to dogovorili a uredno jedemo i pijemo svaki dan, napravili su se ludi. Zivota mi moga, ne mogu da verujem. Hocu da ostanem, makar se vratila nekim drugim brodom popodne samo da mi se maknu. Necu im nista sada reci, vec ujutru, naravno posle dorucka.
Ustali smo svi veoma rano. Zamolila sam Ivana da ode i kupi mi cigarete, kako bih mogla lepo da popricam sa ovima( ne znam ni kako da ih nazovem vise).
“ Ok, pitala sam vas vec par puta i vidim da se pravite ludi, a necu da komentarisemo ovakve stvari pred Ivanom ( njegova zena ni deca ne pricaju engleski), da li mislite da bi trebali da damo neku kintu za has? Ja ne znam za vas, ali ja cu dati sigurno..Minimum koji vam treba gde god da ste, po danu je 50.000rupija, i mislim da je to ok. Ipak spavali smo kod njih u kuci, dali su nam najbolju sobu koju imamo ( Francuzi naravno izabrali najbolji dusek). Sta kazete?”

Rivo odgovora: “ Mislim da smo im vec dali dosta para, i to bi trebalo da bude ukljuceno” Nisam mogla da poverujem sta je izjavio. Mi pricamo o 3,5e po danu, a cene klope na ulici su od 20.000-50.000 za obrok, a svi se samo na ulici i hranimo!
Okrenula sam se prema njoj, ocekujuci da ce bar nesto reci, ali posto nije bilo reakcije, vec dovoljno isprovocirana njegovim stavom, pitala sam je direktno.
“ Sta ti mislis, Laura, volela bih da cujem tvoje misljenje”

- Ja se potpuno slazem sa njim, mi smo bili i na drugim mestima i u Maleziji, I u Myanmaru smo imali cak i po 7 obroka!!
Ma sta kazes??? Ne vazim za osobu koja ce precutati, i vise mi ih je bio pun K.
“Ok, ako vas nije sramota da tako nesto izjavite, to je vasa stvar i vase pravo. Nosate tu kesicu iz supermarket sa 4 pakovanja nudli i vracate u sobu svaki put kad nam iznesu klopu. Svi smo na budzetu, ali neke stvari su pitanje osecaja i ova prica nema dalju svrhu. U tom trenutku se Ivan vratio.

Izjavila sam da cu ja ostati, jer vec danima pricam o tome kako treba pokazati ljudima da ne bacaju smece, i da hocu da sprovedem akciju sa decom.
“ Za takvu misiju ce ti trebati minimum 6 meseci” rece Rivo. I mislim da ne gresi.
Nemam toliko vremena, ali mislim da moze da se nadje nacin da im se pokaze par stvari. Nasmeja se i odgovori mi:” Jel mislis da je lakse naterati ljude da bacaju djubre u kante ili decu da nose japanke?”
Da bi bolje pojasnila ovu recenicu, koja ima smisla, treba da kazem da je osnovna tema ovog razgovora bila vezana za staklo i zardjale metalne sipke ili sta vec, deca koja trce non stop bosa i vracaju se sa posekotinama.

“Srecno sa tvojom misijom” bile su pozdravne reci. I cim sam ih ugledala kako krecu ka luci, osetila sam veliko olaksanje.
Ne znam koliko cu ostati ovde, ali u najavi znam da ce biti zanimljivo jer ostajem sama sa Ati i decom, oni ne pricaju engleski a ja ne znam bahasa .

Vec tog dana krenuli smo u akciju ciscenja. Za plazu bi mi stvarno trebalo par meseci i tome bi se trebalo posvetiti. Samo sam htela da im pokazem, da moze biti drugacije, a sami neka odluce kako ce dalje. Sredicemo Ivanovo dvoriste. Sigurna sam da ce ostali pozeleti da urade slicno, ako uradimo na pravi nacin. Prvi korak sakupljanje stakla!! Ufff…rukom ili stapom vadili smo parce po parce, bilo ga je na sve strane..Na Komodu, bez obzira sto je kisna sezona, skoro nikada ne pada kisa, ili pada na svega petnaestak minuta..Sprzilo nas sunce, morali smo da odmorimo..Za ovo je zaista bilo potrebno vreme, ali ne odustajem  Uspeli smo da ocistimo sve od stakla, a sada je trebalo doneti kamenje…Zasta kamenje? Pa da se postavi oko kuce lepse izgleda, a onda treba da donesemo cistog peska sa plaze i pospemo svuda oko kuce, pa se deca moci mirno i bezbrizno da se igraju. A sva deca vole da se igraju u pesku, normalno.

Mislim da je Ati mislila da sam luda, u trenutku kada smo nosili kamenje. Istina je da smo imale problema u komunikaciji, ali je takodje istina da se neke stvari mogu razumeti na svim jezicima. Ova luda zena je dosla u moju kucu, i ja nosim kamenje sa brda u kofi ceo dan..Znam da je to mislila! Nije pruzala otpor, i da jeste nastavila bih sama, jer mi je ovo dalo dodatnu motivaciju.
Na Komodu sam ostala 5 dana! Da, sredili smo dvoriste na kraju, i bilo je cisto i pescano, nasli smo cak i veliku veliku skoljku, koju sam stavila kraj ulaza kuce, imajuci u vidu da pise Albhasy family, kako mu jeste prezime.
U akciji donosenja peska, na pocetku smo bile samo Ati i ja..Ona se kasnije povukla da igra odbojku, ja sam na misiji, i povlacenja nema..Preslatko je bilo kada su deca videla, I krenula da donose bilo kakvu plasticnu posudu u koju se moze staviti pesak, I onda smo po hiljadu puta isli do kuce I nazad. U jednom trenutku je bilo oko 15-ak dece! To je to! Danas smo sredili ovde, sutra ce ostala deca pozeleti da srede i oko svoje kuce.

Ivan se neplanirano vratio iste veceri. Bas kada smo pricali opet o djubretu, o velicini sela i tome kako je to za njihovo dobro, doveli su decaka koji se pre par dana posekao. Noga mu je potpuno otecena! U selu postoji bolnica, ali je doktor tu samo 3 dana nedeljno, i obicno je potrebno da se ide za Labuan Bajo.
“ Vidis, o ovome ti pricam. To su vasa deca i treba da ih zastitite. Od okeana zivite i hranite se, ako zagadite vodu, potrovacete se sami. A djubre vas nista ne kosta da bacate u kante. Potpuno je besplatno, a bice vam svima lepse. U Evropi u odredjenim zemljama se placaju visoke finansijske kazne za bacanje smeca po ulici. Najvise ti zbog dece pricam, jer imate osnovne uslove.”
Potvrdno je klimao glavom.
Pre nego sto je dobio brod, ziveo je od prodavanja suvenira. Trudila sam se da maksimalno dozivim njihov nacin zivota, pa sam isla u nacionalni park sa njima da

zajedno prodajemo suvenire :D Na Komodu se bave ili pravljenjem i prodavanjem suvenira, ili pecanjem. Ati je uciteljica u skoli.

Selo malo, ali puno brakova. Svako ima skoro po 2 zene! Da, da..
Aldo, Ivanov najbolji drug se nakon prvog braka, ozenio drugi put vec posle 2 nedelje!! I to je potpuno normalno! Zamisli kako su me gledali kad sam rekla, a kako bi voleo da tvoja zena ima dva muza? Kako mislis? Pa lepo, isto kao ti dve zene, pa kad joj se koji vise svidja, ide kod njega..U ovoj komunikaciji nije bilo tenzije ni malo, cak je postala i smesna.
“ Gledaj Marija”, rece Ivan. Ja imam dve kcerke, i moja zena ne moze vise dece da ima. Meni treba decak! Treba mi decak! Sta ce biti kada ja umrem, nece imati ko da nastavi porodicu. I moj otac nije imao muske dece pre mene. Sa prvom zenom je imao dve cerke, a onda se ozenio drugom i dobio mene. Ima ih ukupno sedmoro, sada.
Razumem sta hoces da mi kazes Ivane. Moj otac recimo, je zeleo jako da ima zensko dete. I kada sam se rodila trcao je ulicom i bacao cvece, uz vikanje: “ dobio sam cerku”!!
Odgovor je i dalje bio, ali ja moram da imam decaka. Mnogo je faktora koji uticu na takvo razmisljanje, pocevsi od religije, sredine, statusa itd itd.
Sledece veceri je u selu nastala panika. Vika i dreka odjekuju celom obalom. Zenski glas. Sta se desilo? Prvo su svi pomislili da se muz pijan vratio kuci ( a svi piju pivo i arak), ali nije. Muz joj je bolestan i imaju dvoje dece, ali ga ona vise ne zeli, pa nije htela dad a pusti u kucu..Sto mu gromova! Ovde je potpuno normalno da se ozenis/udas, ako ti se neko dopadne u medjuvremenu ozenis se jos jednom. Treba finansijski samo da bude spreman da napravis dve kuce ( jedna kuca,jedna zena). Kazu da treba oko 15 miliona rupija da se napravi kuca, dodatnih 10 da se kupi mlada, i da se zakolje vo. Sto se zena tice, nije nemoguce ni da se one opet udaju, ali ne zive sa dva muza, vec napustaju jednog i idu kod drugog. Cirkus zivi!
Osetila sam da je vreme da krenem. Presrecna sam sto sam bila u prilici da dozivim ovo iskustvo. I dalje, kao u Kambodzi, ljudi koji imaju osnovne, zaista osnovne zivotne mogucnosti, besebicno i srdacno pruzaju sve sto imaju. Ovo su stvari koje treba stalno da imamo na umu. Prave vrednosti zivota, a ne konstantno nezadovoljstvo uslovima i prilikama koje su nam date. I prvi put kad budem cula nekog od svojim grckih drugara da trubi o krizi, pusticu klip zivota sa Komoda.

Dan 55: Kako mi je pocela 2014.-ta/ Let za Flores

Cula sam Tes kad se vratila, bilo je oko 5-5.30 ujutru. Ukrali joj iphone! Kaze da je bilo u onom klubu gde smo svi bili zajedno, jer je ostavila otvorenu torbicu..Lose vesti za pocetak godine..I ona ce da krene sa mnom ujutru, pa ce ostati kod drugara u Legianu do popodne, a onda krenuti za Ubud. Spakova se na brzu i izadjosmo ispred da sacekamo dogovoreni taksi, koji se nije pojavio! To je problem, jer vikendica u kojoj smo smesteni je izvan Seminjaka i taksisti ne prolaze. Otisle smo do prvog obliznjeg hotela da porucimo jedan, kada se nakon par minuta pojavljuje lik i kaze da za vreme novogodisnjih praznika ne ukljucuju taksimetar, vec je cena fiksna 250.000 rupija!!!!!!!!!!! Kako da ne! Cao zdravo!! Besna nastavljam dalje, jos uvek imam vremena ali u sledecih 15minuta moram da nadjem prevoz kako znam i umem, inace mogu da izgubim let! Nalecemo na ojeke koji su nas sinoc odbacili do grada. 100.000 po osobi! Ne moze! Tes me gleda izbezumljeno..dok joj ja pricam da ne brine i da cemo naci nesto..”Ti si ta koja treba da stigne na aerodrom, meni se ne zuri”, rece.
Zaustavlja se kombi kraj male kantine. Ako idu do centra Seminjaka, pa cu odande uzeti taksi..Cvrc..Drugi kombi, opet nista..Iz male ulicice kraj nekog opet fensi resorta, izlazi auto..Krecem da trcim sa sve rancem na ledjima..Staju.
- Izvinite, da ne idete mozda do centra Seminjaka?

-Idemo. Ja moram da stignem na aerodrom, a taksista se nije pojavio. Ovde su nam dali neke nenormalne cene za taksi pa ako mozemo sa vama.

-Moze, nasmesi se decko i njegova majka koja je bila na mestu suvozaca.Tes upade u kola, sa osmehom od uva do uva. “ Ti si nemoguca”!!

Na kraju balade su mene odbacili na aerodrom,a Tes u Legian..Pa, nije tako los pocetak godine..Kisa je pljustala, pljustala..Uzas..Let mi je pomeren 2h, nije strasno..

U avionu nas nije bilo ni 20.Po dolasku u Labuan Bajo, uzela sam ojek i otisla do “centra” ( mesto oko luke i dzamije). U Sanuru sam pricala sa lokalcima koji prodaju ture, i neki od njih su bili sa Floresa, pa sam dobila preporuku za smestaj, jer me zabrinjavala cinjenica da na netu nije moglo da se nadje nista jeftinije od 18e po danu! Naci cu valjda nesto jeftinije na licu mesta, nemoguce da su te cene. Ako jesu, idem za 3 dana..Ne znam gde, ali moram da palim odatle.Prvo sam otisla u smestaj koji su mi preporucili ljudi iz Sanura. Sve je puno. Naleteh na rupcagu, ali rupcagu za koju su mi trazili 100.000 rupija. Vrata se sama otvaraju,nema ni prozore normalne, a u sobi samo krevet. Zidovi prljavi, krevet mi deluje kao leglo zaraze, ne zelim ni da zamislim kakvo je grupno kupatilo..Idem dalje..Nalecem na diving centar, gde pise da imaju “budget accommodation”..krecemo neku spiku o ronjenju..Ronim, ali nisam u mogucnosti sada, zanima me smestaj, moram da odmorim jer vec 2 dana povracam, i samo hocu da legnem da spavam..Imamo povoljan krevet, ali moras da delis sobu sa jednom Indonezankom. Milina! Nije problem, sto cu da delim sobu..Kupatilo je jezivo, ali moze da se proguta, soba je mala, ali deluje ok.Agita, devojka sa kojom sam delila sobu, je iz Surabaje. Radi ovde u dive shop-u. Skontale smo se :) Ceo dan sam skoro prespavala. Nemam plan ni program osim da moram da se odmorim i ozdravim.

Dan 54: Seminjak- Nova Godina

I dalje nemamo plan gde cemo za Novu Godinu. Nakon jucerasnjeg dana, meni se u Kutu ne ide niposto. Tes poznaje sefa fensi restorana “ Bistrot” i pozvane smo da budemo gosti, kako u restoranu, tako u njegovoj gostinjskoj vili.
Ja sam malo skepticna povodom tog pozivanja u kucu, ali opet ona ga poznaje i necemo se tu zadrzavati .Medjutim, smestaj u Sanuru je placen do 01.01.
Varijante su nam sledece:
- da odemo taksijem, vratimo se taksijem, sto u vreme novogodisnje noci nece biti jeftino, tako da otpada
- da odemo i vratimo se skuterom, pa da ja odem taksijem do aerodroma. Ni to ne dolazi u obzir, jer onda niko od nas ne moze da se opusti niti pije. Ja sigurno necu preterati u picu, jer znam koliko mi je bilo lose kad sam napustala Boracay, mamurna i bolesna od pica
- da ne idemo za Seminjak uopste i ostanemo u Sanuru

-da pokupimo sve stvari, odemo za Seminjak kod kuvara, ja odande krenem na aerodrom, a Tes krene za Ubud.

Odluka je pala. Ako uspemo da dobijemo nesto para nazad za smestaj, bar da se pokrijemo za prevoz do Seminjaka idemo tamo. Gazdarica je rekla da je moguce da dobijemo pare nazad!! Yuhuu!! U medjuvremenu se na vratima sobe pojavljuje lik od koga smo iznajmile skuter, kao porucen ( nevera!!!!), izvukosmo i od njega 40.000 rupija nazad :D
U 10 min mi se toliko slosilo! Odjednom! Muka mi je jako, i spava mi se. Povracala sam 2 puta za tih deset minuta??? Ne znam od cega moze da bude.
Gazdarica se vraca i kaze: “ Marija, ali ti si bukirala preko booking.com, necete moci da dobijete pare nazad”. Pih!!! Proveri jos jednom u njihovim uslovima, kazem.
Nakon par minuta, eto je nazad ponovo. Dobili smo tacno toliko koliko nam je trebalo za prevoz. U dinar! Ups, mislim rupi.
U kolima mi je opet bilo muka. Juce sam jela nudle sa grilovanim piletom, i voce ujutru. Pocinje tripovanje oko insekata opet..ma ako je trovanje, prezivecu..( I onda se molis da si se otrovao :P)

Nevidjena guzva. Preko 2,5 sata smo putovale do Seminjaka.Dva sata sam lezala za zadnjem sedistu i dremala u pauzama od povracanja. I bas kada sam rekla da mi je najbolja godina do sada ( I zaista jeste bila 2013.), ovako da je ispratim.
Nije me zanimalo sto je NG, jedino me brinulo kako cu sutra za Flores.
Cim smo stigle u Seminjak, pokupile smo kljuceve od gostinjskog smestaja, i otisle tamo. Tusiranje i kunt. Tes se jako smorila, ali sta da radim. Dogovorile smo se, posto ne zelim nikome da kvarim novogodisnje vece, da ako mi bude lose, ja se vracam nazad taksijem, a ona ide u provod dalje. Ako bude ostala sa mnom, ja cu se osecati lose sto nekom kvarim trip, iovako cu spavati, pa nema poente.
Kad smo se probudile, vec mi je bilo bolje. Sredile smo se fino i otisle za Bistrot.
Auuuuuuu!!! Vecera  la master chef!! Bukvalno! Taman kad sam pomislila da je sa mukom gotovo, ista prica je pocela da se ponavlja. I kada je sef dosao da nas pita kako nam se dopala klopa, samo sam se nasmejala kada je Tes odgovorila da sam sve ispovracala.

 Novogodisnja vecera je kostala 120$ po osobi!! Kuvar je zavrsio sa poslom oko 23h, a onda smo sa ostatkom poznanika od Tes, otisli do kluba.
Espresso margarita! Mozda mi od toga bude bolje :D Medjutim, nije bilo..Ostala sam jos malcice, pozelela im dobar provod i otisla da spavam. Spakovala sam se odmah do dolasku u sobu, da mi bude manje mucno ujutru, i dogovorila sa taksistom koji me dovezao, da dodje po mene ujutru i odveze na aerodrom.
Srecna Nova godina !! znam da ce biti luda, znam to i osecam!

Dan 53: Kuta

Tes je trebala da organizuje neke stvari vezane za rodjendan njene sestre, pa smo Roel i ja resili da odemo do Kute.
Hvala nebesima sto nisam ostala bila tamo vise od jednog popodneva. Blago receno, ono je uzas! Plaza je uzasna, voda prljava, ko nije surfer nema sta tamo da trazi ( a postoji toliko boljih mesta za surfovanje.)
Kazu da nocni provod nije los, ali kapiram da je za dvadesetogodisnjake. Isto vazi i za Legian. Da ne bude da je sve tako grozno, prednost je ta sto su klopa i masaze jeftinije, pa smo se nas dvoje castili lepim ruckom i dobrom masazom sa vrucim kamenjem.
Napomena: U Kuti posebno treba voditi racuna gde menjati novac. Osim zvanicnih menjacnica, skoro svaka druga prodavnica nudi te usluge i kurs je znatno povoljniji. Evo mog iskustva: Naravno da sam zelela da zamenim po najboljem mogucem kursu.
-Dobar dan. Koliko racunate americki dolar? ( uvek je pametnije pitati)

- Koliko zelite da zamenite?

-Koliko racunate americki dolar?
- 11.850 rupija
- Ok, zelim da zamenim 200 dolara

Izracunasmo da je to .2370.000.rupija, pise da nema provije.

-Imamo samo jedan problem, a to je da nemamo krupnih novcanica, vec samo po 20.000rupija

-Nema veze.
Odvajali smo sve po 100.000. Roel me pazljivo gledao sta radim. Odjednom covek iz menjacnice poce da vice: “daj 30.000, daj 30.000..U tzv. menjacnici ih je bilo dvoje, I nas je bilo dvoje.
Dolare mu nisam dala, uzeo je da pogleda, pa je pitao da li imam novije?? ( moji sui z 2006, a ovi iz 1996 su nevazeci). Pogledah kad mi je vratio dolare, i stavih ih u torbicu. Nastavi da broji. Kako su bile sve gomile od po 100.000,hteli smo da sakupimo da bude po milion, da bude lakse. Sakupismo prvi milion na gomilu, krecemo da brojimo drugi. Izbrojasmo, stavismo sve na gomilu, spremio mi 400.000 u novcanicama po 50.000 ( odjednom je to imao).
Uzela sam da prebrojim jos jednom, i izbrojah 1.040.000 rupija. Ni meni ni Roel-u nije bilo jasno kako, po njihovim reakcijama se vidi da nisu ocekivali ponovno brojanje jer smo sve lepo slagali. Pogledala sam ih i rekla da ne zelim da menjam. Okrenuli smo se i otisli. U bukvalno svakoj radnji, koja je imala bolji kurs, bila je ista prica, isti nacin brojanja, jer sam videla kako rade sa ostalim turistima. Par ljudi koji su menjali dok sam pitala, sam upozorila i na kraju sam promenila u banci, da ne moram da razmisljam.
Vece smo proveli u nasem lokalnom restoranu u Sanuru. Oprostajno vece sa Roel-om, uz snazne pljuskove i Smirnoff ice.

Dan 52: Seminyak

Kao tri ispijena praseta, setali smo plazom..Ne znam da li je od vrucine ili od jucerasnje voznje..Seminjak ostavljamo za zalazak i veceru, nismo ni bili na plazi u Sanuru!!!
Plaza je dugacka, cista, ali nikakvo ludilo.
Predlog za Sanur, sam dobila od Indonezanina koji zivi u Kanadi, da je dobro za odmor i da nema klinaca kao u Kuti, vec su stariji. E sad, to stariji, ja sam ocekivala stariji od ljudi koji dolaze u Kutu, a ne stari ljudi! Jer stariji i stari, nije isto 8-)

Bilo kako bilo, nismo se tu zadrzavali, pa nije bilo ni vazno. Sredili smo se, najbolje smo se mogli, i krenuli za Seminjak. Sat i po do tamo, I dva sata nazad, jer smo se opet izgubili.
Plaza Seminjaka je nastavak plaze u Kuti. Ima lepih ulica sa setanje sa fino sredjenim radnjicama..Ponovo smo gladni, tako da idemo prvo da klopamo, a posle da razgledamo radnje..ja cu samo da razgledam, jer niti mogu da vucem stvari jos mesec dana, niti imam para za to..Ako mi ostane para dan, dva pred polazak za Bg, mozda i kupim nesto, ali ne verujem..
Atmosfera na plazi me podsetila na Boracay, s tim sto je na Boracay-u lepse!
Lazzy bag-ovi, ziva muzika i dobra klopa..Supice, nudle, rakovi u chili sosu, svezi sokovi, mojito i choco brownie..

Dan 50-51: Sanur-Jimbaran-Bingin-Ulu Watu

Za Sanur smo krenule u 15h popodne, jer je Tes imala zavrsni ispit i ronjenje tog dana.
Mogla sam da krenem brodom u 08.30 za Lombok, ali mi je razlika 50.000 ( malo jace od 3e) a lepse mi je i sigurnije da putujemo zajedno.
Bozeeeee….voznja brzim brodom mi je presela..Truckali smo non stop, more je bilo jako nemirno, a voznja nikako da se zavrsi. Posle skoro 3h (  ne bi trebalo toliko da traje), stigli smo u Padang Bay, odakle kombijem idemo za Sanur.
Sa Roel-om sam se vec dogovorila da se nadjemo u Sanuru. Takva me radost obuzela kad sam mu videla lice po izlasku iz kombija.
Smestaj nam je bio bolji nego sto sam ocekivala. Otisli smo na veceru svo troje, a zatim na spavanjac. Umorni smo.

Sledeceg jutra skuterima krecemo za Jimbaran-Bingin-Ulu Watu. Celodnevna tura :)
Pogodila sam dobru cenu za skuter 40.000 rupija po danu.
Roel ce morati da plati 50.000r, jer smo mi uzele na 4 dana, a on samo na dva.
Prvo idemo na aerodrome da vidimo sta se desava sa mojom kartom, jer u Sanuru nismo uspeli da nadjemo nijednu oficijalnu Merpati agenciju.

Sve se cini blizu na mapi, ali nije bas tako, i guzve u prevozu su neverovatne!
Karta je bila rezervisana, medjutim nije placena, tako da sam kupila na aerodromu, I jos me izasla 20.000 rupija jeftinije. Definitvno idem za Flores 01.01.2014.
Jutarnji je let, ali je razlika u ceni 500.000r, pa nema diskusije.

 Sad mozemo gde hocete i kako hocete, veliko rasterecenje.
Vec smo bili odlagneli pa nam je prva stanica bila riblja pijaca u Jimbaranu.

Veliki izbor skoljki,lignji, hobotnica, racica i naravno ribe. Uzeli smo velikog belog snapera, tunu, shrimps, i lignje. Ovo je najukusniji obrok koji sam imala na Baliju. Bili smo siti, ali je bilo grehota ostavljati ovako ukusnu hranu

.

Vreme je za plazu. Na putu do hrama nam se nalazi surferska plaza Bingin, tu cemo provesti oko sat, dva i onda krenuti na Ulu Watu.
Put do plaze se cinio beskonacnim! Sve tu je, tu je, ali nije..Vozili smo se preko sat vremena i kada smo stigli, na parking upitasmo ljude kakva je plaza, odgovorise bezveze!!! Haha)) Roel poce da se izvinjava na predlogu da se dodje ovamo..Kakve veze ima, mogla je biti bilo cija ideja..Plaza nije uopste bila bezveze, ali kao sto smo od pocetka znali, surferska je, tako da nema bas nekog kupanja. Tu smo upoznali Francusa Robina, sa kojim smo nastavili dalje ka hramu. Bio je ovde nekoliko puta, pa necemo lutati, jer zna put.

Hram se nalazi na samoj litici, ali meni zalazak nije bio spektakularan. U to vreme pocinje I predstava tradicionalnog Kacak plesa ( za koji se posebno kupuje karta 80.000).
Vec je pao mrak, a treba voziti nazad. Da, putovali smo vise od dva sata, jer ne znamo put, a nocu sve izgleda drugacije..Na kruznim tokovima oznake nisu bile tacne, pa smo par puta kruzili,kruzili,kruzili..Nakon 3h otprilike smo se vratili nazad..Klopa I spavanjac..Odvaljuje me dupe od sedenja na motoru..Plan i program za sutra je bleja u Seminjaku.

Dan 47-49: Gili Air

Vec sam se privikla na ljude u hostelu, i tesko da mi se napusta ovo mesto.
Ubedila sam Tes da treba da ide na OW kurs, je je ronjenje jedna divna stvar, a sa sertifikatom ce moci da roni svuda.
 Imajuci u vidu da smo u Indoneziji, jednoj od najboljih zemalja na svetu za ronjenje i snorkeling, takva odluka nikako ne moze biti pogresna. Zivelooo ronjenje!!!

Prva zurka na Gili Airu. Prvo smo se okupili ispred diving centra, jer oni slave Bozic I pili vino od palme ( nije lose). Lokalni alkohol se zove arak, ali sam cula i citala da treba biti oprezan s tim jer ima veliki procenat metanola, pa su se mnogi potrovali.
 Nisam neki fan alkohola, u svakom slucaju.
Jos uvek nisam sigurna gde i sta raditi za Novu Godinu. Ostaje mi se ovde, ali osecam da je vreme da se krene. 

 U Kuti sam morala da otkazem smestaj, a nema nista jeftinije od 20e po danu. Kuta otpada, a od svih ljudi koje sam upoznala do sada, nisam cula nijedan pozitivan komentar za mesto. Super je za dvadesetogodisnje Australijance koji su dosli da budu razvaljeni od zivota, i to mi uopste nije privlacno.
Sanur mi deluje kao mesto sa finom plazom. Tamo cu.
Tes zavrsava kurs 26.12., i hoce da se vrati na Bali za NG. Sanur joj odgovara jer nije bila tamo, pa cemo krenuti zajedno. Upoznala je neku ekipu pre dolaska na Gili Air, pa kaze da ne bi bilo lose da budemo u Kuti samo za Novaka. Od Sanura, to je nekih 45min-sat vremena, u zavisnosti od guzve.
Moj problem nije gde biti na Baliju, vec sta raditi posle Balija.
Flores,Flores..ostrvo Komodo, najbolja mesta za ronjenje I snorkeling.
Postoji vise opcija:

1) uzeti brod (turisticki), preko Lomboka, putovanje oko 3 dana, cena oko 1.7-2 miliona rupija. Skupo

2) ici sporim brodom sa Lomboka, pa busom, putovanje 2-2,5 dana, cena oko 400.000 rupija, s tim sto mi treba jos 100.000 da dodjem do Lomboka i trebace mi jos min 150.000 za has ta dva dana

3) leteti iz Denpasara za Labuan Bajo ( oko 700.000)

Jen, Engleskinja koju sam upoznala prosle godine u Maleziji, je pokradena na sporom brodu, prosle godine. Putujem sama, i tesko mi je da vodim racuna o stvarima na putu duzem od 20h      ( a ovo je put od 2 dana).
Treba ici do wc-a, spavati, prosetati se po brodu malo..Ne mogu da rizikujem da mi se tako nesto desi. U rancu nemam nista vredno, nista , bukvalno nista kupila nisam , ali ne zelim da razmisljam da ostanem bez tih majica koje imam, mreze za komarce, posteljine, cebeta, samog ranca koji je najvredniji..
Najpovoljniji let koji sam nasla je 01.01.2014. , ujutru. Ne preostaje mi nista drugo nego da to bukiram.
Ukucam sve podatke, dodjem do placanja I trazi mi broj za placanje taksi sa grcke kartice, koji naravno nemam.Stigla mi je potvrda na email ali mi nije jasno da li je placeno ili ne, jer je na sajtu pisalo da nije potrvdjeno, i jos jedna sitnica, da je umesto 700.000 rupija, cena 700.000$ :-)))) Postoji broj telefona, moj telefon vise ne radi, a novi nisam kupila. Ljudi sa recepcije su mi pomogli, jer se ipak radi o lokalnom pozivu, I rekli kako je karta uzeta ali nije diretno preko njih, vec preko Travel agenta, sto znaci da treba tamo da platim?? Kod kod travel agenta treba da idem, ne znaju, ali su mi dali broj telefona koji treba da pozovem, za koji se ispostavilo da je neispravan ( a samo taj broj imaju). Sta reci?
Cim dodjem u Sanur, otici cu direktno do avio kompanije da vidim o cemu se radi.


Vracamo se zurci na plazi...Koktelcici, vatra, nasa golisava, znojava tela, drumic, okean i zvezde!!